Pred ratarima u Srbiji je ključan period godine – prolećna setva. Šećerna repa je već posejana na većini parcela, dok se za kukuruz i soju preporučuje oprez i čekanje da se setveni sloj zemljišta zagreje. Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu naglašava da je važno ne žuriti sa setvom. Mnogi proizvođači se suočavaju sa iskušenjem da seju ranije, ali temperature zemljišta u ovom trenutku nisu optimalne.
U pripremi za setvu, ratari su zatvorili zimsku brazdu kako bi poravnali površine i smanjili isparavanje vlage. U ovom periodu, takođe se dodaje azotno đubrivo, dok su fosfor i kalijum uneti u zemljište tokom jeseni. Preporučuje se da se azotno đubrivo dodaje u predsetvenoj pripremi, a Bekavac ističe da se ne treba oslanjati samo na kalendar, već treba pratiti vremenske prilike.
Za kukuruz, setveni sloj treba da bude zagrejan na temperaturu između 10 i 12 stepeni na dubini od pet do sedam centimetara. Ako se to ne poštuje, seme se može naći u hladnom okruženju, što može odložiti njegov razvoj. Bekavac napominje da je važno biti strpljiv u poljoprivredi, jer su klimatske promene često van kontrole proizvođača.
Prilikom pripreme zemljišta, važno je izbegavati upotrebu teških oruđa, kao što su tanjirače, jer to može dodatno isušiti površinski sloj zemljišta. Predsetvena priprema treba da obezbedi optimalne uslove za setvu, a Bekavac savetuje da se postigne rastresit sloj zemljišta koji je pogodan za setvu.
Ove godine, očekuje se da će površine pod kukuruzom biti manje nego prethodnih godina. Mnogi poljoprivrednici, koji su prošle godine imali loše prinose, odlučuju se za druge kulture, kao što je pšenica. Tomislav Bačić, poljoprivrednik koji obrađuje oko 550 hektara, potvrđuje da će smanjiti površine pod kukuruzom, prebacujući se na uljarice, kao što je suncokret. Bačić naglašava važnost irigacije, posebno u regionima gde su suše učestale.
Kada je reč o gustini setve, ona zavisi od zaliha vlage u zemljištu i rasporeda azota. Zorica Rajčić iz PSS Zrenjanin ukazuje na značaj analize zemljišta koja pokazuje koliko je azota dostupno. Proizvođači treba da budu svesni potencijala svog zemljišta kako bi odredili tačnu količinu semena koja će biti posejana.
Borba protiv korova je još jedan važan aspekt koji proizvođači ne smeju zanemariti. Korov predstavlja konkurenciju gajenim biljkama, posebno u uslovima suše. Rajčić preporučuje da se koriste različite FAO grupe zrenja, uključujući rane hibride, kako bi se bolje prilagodili klimatskim uslovima.
Proizvođači se nadaju da će kiša koja je konačno počela da pada poboljšati stanje vlage u zemljištu pre setve. U srednjem Banatu, setva šećerne repe je završena, ali ova kultura zauzima sve manje površine. Ove godine, šećerna repa je posejana na oko hiljadu hektara, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodne godine.
U zaključku, prolećna setva nosi brojne izazove za ratare. Ključni faktori uključuju pravilan izbor vremena za setvu, pripremu zemljišta, gustinu setve, kao i borbu protiv korova. Iako se suočavaju s problemima kao što su klimatske promene i suše, poljoprivrednici nastavljaju da se prilagođavaju kako bi osigurali uspešne prinose. Pravilno planiranje i analiza zemljišta mogu značajno doprineti uspehu u ovoj godini.
