U poslednjim danima, kiša je donekle navlažila polja u Srbiji, ali stručnjaci upozoravaju da su padavine došle prekasno za mnoge parcele. Goran Bekavac, stručnjak iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, naglašava da kukuruzu treba između 130 i 140 milimetara kiše, dok su količine koje su pale, posebno u Novom Sadu, bile nedovoljne – svega 22 mm.
Bekavac objašnjava da će padavine na mestima gde je kukuruz očuvao zelenu masu pomoći biljci da nastavi fotosintezu. Ipak, mnoge biljke su zakržljale i nisu formirale klip, što znači da im više ništa ne može pomoći. Situacija je najteža u Banatu, gde poljoprivrednici već uništavaju useve, procenjujući da roda neće biti, a ni kvalitetne stočne hrane. Pored Banata, pogođene su i regije Srema, kao i jug i istok Srbije, uključujući Zaječar, Negotin, Leskovac i Vranje. U ovim krajevima se ozbiljna proizvodnja kukuruza ove godine praktično može otpisati.
Prosečna ulaganja u kukuruz iznose oko 1.000 evra po hektaru, što znači da su i finansijski gubici ogromni. Iako cena kukuruza raste, stručnjaci smatraju da neće dostići nivo koji bi pokrio štetu. Ova katastrofalna situacija dovela je do razmatranja mogućnosti proglašenja elementarne nepogode. Bekavac ističe da ovakvo stanje nije zabeležio u svojoj 35-godišnjoj karijeri, što dodatno ukazuje na ozbiljnost problema.
Kukuruz je jedan od osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, a njegovo smanjenje može imati dalekosežne posledice po ekonomiju zemlje. Poljoprivrednici koji su se oslanjali na ovogodišnji rod suočavaju se sa teškim finansijskim gubicima. Ove godine, zbog sušnog leta i nedostatka kiše, mnogi su prinuđeni da unište svoje useve pre nego što dođe vreme za berbu. Neki od njih su već počeli da se povlače iz proizvodnje, što dodatno otežava situaciju.
U Srbiji, poljoprivreda je ključna grana ekonomije, a kukuruz je jedan od najvažnijih usjeva. Ovaj problem može uticati na snabdevanje tržišta, a posredno i na cijene hrane. U vreme kada se svet suočava sa raznim krizama, poput klimatskih promena i globalnih ekonomskih turbulencija, ovakve situacije mogu dodatno destabilizovati poljoprivredni sektor.
Kao odgovor na trenutnu situaciju, stručnjaci i poljoprivrednici pozivaju na hitne mere podrške. To uključuje pomoć u vidu subvencija ili drugih oblika podrške za poljoprivrednike koji su pretrpeli štetu. Takođe, potrebne su strategije za ublažavanje posledica klimatskih promena, koje se sve više osećaju u agrarnoj proizvodnji. Uvođenje otpornijih sorti kukuruza, kao i poboljšanje sistema navodnjavanja, mogu doprineti smanjenju rizika od sličnih situacija u budućnosti.
U ovom trenutku, neophodno je da se donesu brze i efikasne odluke kako bi se pomoglo poljoprivrednicima koji su u teškoj situaciji. Takođe, važno je da se razvijaju planovi za budućnost, kako bi se obezbedila održivost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Bez adekvatnih mera, mnogi poljoprivrednici će se suočiti sa ozbiljnim problemima, što može imati dugoročne posledice po čitavu ekonomiju zemlje.
Problem sa kukuruzom nije samo lokalni, već i nacionalni izazov koji zahteva zajednički pristup i saradnju između vlade, stručnjaka i samih poljoprivrednika. Time se može osigurati da Srbija bude spremna da se suoči sa sličnim izazovima u budućnosti i da poljoprivreda ostane jedan od stubova njene ekonomije.
