U Evropskoj uniji, prema podacima Evrostata, 2023. godina obeležena je porastom problema s prepunim zatvorskim kapacitetima u 13 država članica. Najveći problemi zabeleženi su na Kipru, gde je stopa popunjenosti zatvora dostigla alarmantnih 226,2 procenta. U Francuskoj i Italiji, situacija je takođe ozbiljna, s stopama od 122,9 i 119,1 procenata, redom. Ove brojke ukazuju na sve veći pritisak na zatvorski sistem, koji se suočava s izazovima u obezbeđivanju adekvatnog prostora i uslova za zatvorenike.
S druge strane, zemlje poput Estonije, Luksemburga i Bugarske imaju znatno niže stope popunjenosti zatvora, sa 56,2, 60,8 i 67,7 procenata, što ukazuje na različite pristupe i strategije u upravljanju zatvorskim sistemima. Međutim, prognoze sugerišu da bi broj zatvorenika u Evropskoj uniji mogao porasti za čak 200 procenata između 2023. i 2027. godine, što bi dodatno pogoršalo situaciju.
Idil Ajdinoglu, regionalna menadžerka programa u organizaciji „Penal Reform International“, ističe kako je porast broja zatvorenika posebno izražen nakon ukidanja mera koje su bile na snazi tokom pandemije COVID-19. „Broj zatvorenika raste u Evropi, posebno nakon ukidanja mera nakon pandemije kovida“, rekla je Ajdinoglu, naglašavajući kako su političke promene i ekonomski faktori takođe doprineli ovom trendu.
U 2023. godini, u zemljama EU zabeleženo je oko 499.000 zatvorenika, što predstavlja povećanje od 3,2 posto u odnosu na prethodnu godinu. Prosečno, na 100.000 stanovnika bilo je 111 zatvorenika, što je malo više nego 2022. godine kada je taj broj iznosio 108. Najveće stope zatvorenika na 100.000 stanovnika zabeležene su u Poljskoj (203), Mađarskoj (187) i Češkoj (181), dok su najniže stope imale Finska (53), Holandija (66) i Slovenija (68).
Interesantno je napomenuti da je jedan od pet zatvorenika u Evropskoj uniji imao strano državljanstvo. Ova statistika može ukazivati na migracione tokove i izazove s kojima se suočavaju strane zajednice unutar zatvorskog sistema.
U isto vreme, 14 zemalja imalo je dodatni kapacitet ili „prazne ćelije“, dok se 13 zemalja suočilo s problemima pretrpanosti. Prenaseljenost u zatvorima ima ozbiljne posledice, ne samo za zatvorenike, već i za osoblje. Prema rečima stručnjaka, ovakva situacija dovodi do povećanog nasilja, smanjenja kontrole unutar zatvora i pregorevanja osoblja. U Španiji, na primer, pretrpanost je omogućila kriminalnim bandama da slobodnije deluju unutar zatvora, dok su slovenački zatvori zabeležili porast sukoba među zatvorenicima.
Podaci „Penal Reform International“ pokazuju da je broj zabeleženih incidenata porastao sa 207 u 2020. godini na 314 u 2023. godini, što dodatno naglašava hitnost problema sa kojim se suočavaju zatvorski sistemi širom Evrope.
U periodu između 1993. i 2023. godine, najveći broj zatvorenika u Evropskoj uniji, koji je iznosio 553.000, zabeležen je 2012. godine. Ovi podaci ukazuju na dugotrajne i složene izazove u oblasti pravde i zatvorskog sistema u Evropi, koji zahtevaju hitnu pažnju i reforme kako bi se obezbedili bolji uslovi za zatvorenike i osoblje, kao i smanjila stopa kriminala i recidivizma.
