Kineska ograničenja na izvoz retkih metala predstavljaju ozbiljan izazov za evropsku industriju, prema analizi koju je objavila Evropska centralna banka (ECB). Ova ograničenja uvedena su u aprilu 2023. godine kao odgovor na rast američkih carina, a već su vidljivi uticaji na evropsku automobilskoj industriji, koja se suočava s privremenim obustavama rada.
Evrozona je posebno ranjiva, jer se oslanja na Kinu za oko 70% direktnog uvoza retkih metala. Dodatno, evropske kompanije često nabavljaju retke metale i putem posrednika iz Sjedinjenih Američkih Država i Japana, što dodatno komplikuje situaciju. Analize pokazuju da je više od 80% velikih evropskih firmi samo tri koraka udaljeno od kineskih dobavljača, što ukazuje na duboku povezanost evropske industrije sa Kinom.
Industrije koje najviše osećaju posledice ovih ograničenja su automobilski sektor i sektor obnovljivih izvora energije. Naime, magnetske komponente za električna vozila i vetroturbine zavise od kineskog neodijuma, čija nestašica direktno ugrožava proizvodnju. Slična situacija se dešava i u oblasti elektronike, gde retki metali igraju ključnu ulogu u proizvodnji telefona, računara i poluprovodnika.
Kompanije kao što su Erbas i BASF direktno nabavljaju retke metale iz Kine, dok neki veliki automobilski proizvođači poput Folksvagena i Renoa zavise od američkih posrednika kao što su Majkrosoft, Epla i Intel. Ove složene mreže snabdevanja značajno otežavaju situaciju, jer evropske firme nisu imale značajnije zalihe retkih metala pre nego što su kineska ograničenja stupila na snagu.
U junu 2025. godine, evropske kompanije su zabeležile poremećaje u snabdevanju, što je dovelo do zatvaranja nekih proizvodnih linija u auto-industriji. Vlasti u Evropi su od tada pokušavale da ubrzaju izdavanje izvoznih licenci, ali je neizvesnost u vezi sa snabdevanjem i dalje prisutna. Ekonomisti upozoravaju da bi produženi prekidi u proizvodnji mogli povećati troškove i izazvati inflacione pritiske u evrozoni.
Važno je napomenuti da Kina drži monopol od 95% u globalnoj proizvodnji retkih metala, što dodatno komplikuje situaciju za Evropu. Ova zavisnost od Kine predstavlja težak problem koji zahteva hitno rešenje. Evropske vlade i industrije su svesne rizika i radije bi razvile alternativne izvore snabdevanja, ali to zahteva vreme i resurse.
U svetlu ovih izazova, evropske kompanije istražuju mogućnosti diversifikacije svojih lanaca snabdevanja. Postoji potreba za razvojem domaće proizvodnje retkih metala, kao i za jačanjem saradnje sa drugim zemljama koje poseduju resurse potrebne za proizvodnju ovih metala. Takođe, istražuju se i tehnologije reciklaže retkih metala, što bi moglo smanjiti zavisnost od uvoza.
Osim toga, evropski lideri razmatraju politike koje bi podstakle investicije u istraživanje i razvoj alternativa za retke metale. Ove strategije mogu uključivati subvencije za kompanije koje se bave inovacijama u ovoj oblasti, kao i podršku za obrazovanje i obuku radne snage potrebne za nove tehnologije.
U zaključku, izazovi koje postavljaju kineska ograničenja na izvoz retkih metala zahtevaju hitnu reakciju evropskih vlasti i industrije. Kroz diversifikaciju lanca snabdevanja, razvoj domaće proizvodnje i inovacije, Evropa može smanjiti svoju zavisnost od Kine i obezbediti stabilnost svoje industrije u budućnosti.
