Kineske državne naftne kompanije, uključujući „PetroChina“, „Sinopec“, „CNOOC“ i „Zhenhua Oil“, obustavile su kupovinu ruske nafte koja se prevozi morem. Ova odluka dolazi nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije na kompanije „Rosnjeft“ i „Lukoil“. Prema rečima trgovinskih izvora, glavni razlog za ovu privremenu obustavu su strahovi od sekundarnih sankcija, kao i potencijalne komplikacije u međunarodnim plaćanjima i osiguranju transporta.
Ova situacija je dodatno komplikovana u svetlu činjenice da je Indija, najveći kupac ruske nafte koja se prevozi morem, takođe u procesu smanjenja svog uvoza sirove nafte iz Rusije kako bi se uskladila sa novim američkim merama. Ovaj nagli pad potražnje iz Kine i Indije, koje su do sada činile više od dve trećine ruskog izvoza nafte morem, mogao bi drastično smanjiti prihode Moskve. Takođe, analitičari upozoravaju da bi to moglo izazvati porast globalnih cena nafte.
Prema podacima kompanije „Vortex Analytics“, kineske državne kompanije su u prvih devet meseci ove godine kupovale u proseku manje od 250.000 barela dnevno ruske nafte. S druge strane, „Energy Aspects“ procenjuje da je taj obim oko 500.000 barela dnevno. Većinu ruskog izvoza, oko 1,4 miliona barela dnevno, i dalje kupuju nezavisne kineske rafinerije poznate kao „čajnici“. Kompanije „Rosnjeft“ i „Lukoil“ tradicionalno prodaju naftu Kini putem posrednika, a ne direktno državnim kompanijama.
Nezavisne kineske rafinerije verovatno će privremeno obustaviti kupovinu ruske nafte kako bi procenile rizik od sankcija, ali analitičari smatraju da će se truditi da zadrže trgovinu ruskom sirovom naftom u ograničenom obimu. Osim toga, Kina uvozi oko 900.000 barela dnevno ruske nafte putem cevovoda koji opslužuju „PetroChina“, a procene trgovaca sugerišu da to neće biti značajno pogođeno novim američkim merama.
U svetlu ovih događaja, očekuje se da će Kina i Indija pojačati kupovine nafte sa Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike. Ovo bi moglo dodatno povećati globalne cene nesankcionisane sirove nafte, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu nafte.
Tržišni analitičari su zabrinuti zbog mogućih posledica koje će ova situacija imati na globalno tržište nafte. S obzirom na to da su Kina i Indija među najvećim potrošačima ruske nafte, njihovo smanjenje uvoza može ozbiljno uticati na rusku ekonomiju. Očekuje se da će ove zemlje tražiti alternativne izvore snabdevanja kako bi zadovoljile svoje energetske potrebe.
U ovoj situaciji, trgovci nafte će morati pažljivo da prate razvoj događaja, jer bi promene u potražnji i snabdevanju mogle značajno uticati na globalne cene nafte. U međuvremenu, Rusija će morati da se suoči sa novim izazovima na tržištu, a kako sankcije postaju sve rigoroznije, pitanje održivosti ruskog izvoza nafte postaje sve hitnije.
Sve u svemu, trenutna situacija na tržištu nafte ukazuje na kompleksnost globalne energetske politike i ekonomije. S obzirom na sve veće tenzije između velikih ekonomskih sila, budućnost trgovine naftom može biti neizvesna. Kineske i indijske odluke o uvozu ruske nafte će imati dalekosežne posledice, ne samo za Rusiju, već i za globalno tržište nafte.
