U Crnoj Gori, situacija se dodatno zakomplikovala nakon što je gradonačelnik Podgorice, Saša Mujović, pokrenuo disciplinski postupak i rešenje o suspenziji protiv Vladislava Dajkovića, rukovodioca Službe za građane. Ova odluka je izazvala brojne reakcije, posebno među srpskom populacijom u zemlji, koja se oseća progonjenom zbog svojih političkih stavova i identiteta.
Vladislav Dajković je javno komentarisao svoju suspenziju, naglašavajući da je njegov slučaj primer političkog progona. Kako je izjavio, razlozi za njegovu suspenziju nisu bili zakonski prekršaji ili zloupotrebe, već njegova podrška Srbima u Zeti koji su protestovali protiv izgradnje kolektora za prečišćavanje otpadnih voda. Dajković je istakao da je kažnjen zbog stava koji je zauzeo zajedno sa svojim narodom, naglašavajući da je ta odluka samo deo šireg trenda progonjenja srpskog naroda u Crnoj Gori.
Ova situacija dodatno oslikava trenutni politički ambijent u Crnoj Gori, gde se oseća tenzija između različitih nacionalnih i političkih identiteta. Dajković je ukazao na to da se aktuelna vlast ponaša slično kao prethodni režim Mila Đukanovića, koji je, kako kaže, tokom trideset godina na vlasti sprovodio politiku isključivanja i progonjenja onih koji se ne uklapaju u njihov narativ.
Dajković je, pored toga, postavio pitanje budućnosti Crne Gore, navodeći da očekuje vanredne parlamentarne i gradske izbore u bliskoj budućnosti. On veruje da će ti izbori biti prilika za građane da se izjasne o trenutnoj situaciji i odluče da li žele da nastave sa politikom progona i diskriminacije, ili da biraju put prema slobodnoj i pravednoj Crnoj Gori.
Ova izjava Dajkovića nije samo lična borba, već i odraz šireg nezadovoljstva među srpskim stanovništvom u Crnoj Gori. Mnogi smatraju da se suočavaju sa sistemskim problemima koji sežu daleko u prošlost, a koji su se dodatno pogoršali dolaskom novih vlasti. Srbi u Crnoj Gori se osećaju kao da su na margini društva, često suočeni sa različitim oblicima diskriminacije i političkog pritiska.
U svetlu ovih događaja, važno je razmisliti o mogućim reperkusijama na društvo i politiku u Crnoj Gori. Dajković je naglasio da je njegov slučaj samo jedan od mnogih koji ukazuju na potrebu za promenama u načinu na koji se vlast odnosi prema različitim identitetima unutar zemlje. On veruje da se situacija mora promeniti i da se mora raditi na izgradnji društva koje će biti inkluzivno i pravedno za sve.
Na kraju, Dajković poziva građane da se aktivno uključe u politički proces i da ne dozvole da njihovi glasovi budu ignorisani. Njegova poruka je jasna: bez obzira na političke razlike, svi građani Crne Gore trebaju raditi zajedno na izgradnji budućnosti u kojoj će svi imati jednake šanse i gde će se poštovati različitosti.
U ovom trenutku, Crna Gora se suočava sa izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i akciju. Dajković i mnogi drugi građani pozivaju na promene koje će omogućiti izgradnju društva zasnovanog na pravdi, jednakosti i poštovanju svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Ova borba nije samo politička, već i ljudska, jer se u osnovi radi o osnovnim pravima svih građana da budu tretirani sa dostojanstvom i poštovanjem.
