Vest o pokretanju disciplinskog postupka i rešenju o suspenziji protiv Vladislava Dajkovića, rukovodioca Službe za građane Podgorice, izazvala je veliku pažnju javnosti. Ova situacija je postala značajna tema, jer se u osnovi postavlja pitanje o pravima Srba u Crnoj Gori, posebno onih koji otvoreno izražavaju svoju nacionalnu pripadnost. Dajković je optužen da je suspendovan isključivo zbog svoje podrške Srbima u Zeti, koji su protestovali protiv izgradnje kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.
Sam Dajković, koji je bio aktivan učesnik protesta, istakao je da je njegova suspenzija politički motivisana i da nije rezultat kršenja zakona ili bilo kakvog nezakonitog delovanja. Njegova izjava otkriva duboku zabrinutost za položaj Srba u Crnoj Gori, koje on vidi kao progon. Prema njegovom mišljenju, vlast u Crnoj Gori nastavlja praksu koja je uspostavljena tokom vladavine Mila Đukanovića, kada su se politički protivnici često susretali sa sličnim represijama.
Ovaj događaj nije samo lični slučaj, već ukazuje na širu sliku političkog stanja u Crnoj Gori. Mnogi smatraju da je rešenje o suspenziji Dajkovića deo šireg trenda diskriminacije Srba u zemlji. U tom kontekstu, Milan Knežević, kolega i saborac Vladislava Dajkovića, takođe se oglasio o ovom pitanju. On je naglasio da je Dajković kažnjen jer je stao uz svoj narod u Zeti, i istakao je da je postupak vlasti sličan onome što se dešavalo pre 30. avgusta 2020. godine, kada su se mnogi građani suočavali sa represijom.
Naime, Knežević je ukazao na to da je Dajković bio prisutan na protestima koji su se odigravali u Zeti, gde je policija intervenisala na brutalan način, a samim tim je Dajković postao žrtva nasilne politike vlasti. On je dodao da ovakvi incidenti ukazuju na to da se ne može očekivati suštinska promena u pristupu vlasti prema srpskoj zajednici, bez obzira na promene u političkom rukovodstvu.
Vladislav Dajković je takođe naglasio da je njegova situacija samo posledica šireg problema u društvu, gde se srpski identitet često marginalizuje. On veruje da je vlast u Crnoj Gori nastavila da progonila Srbe koji otvoreno izražavaju svoje stavove i identitet. Njegova izjava odražava osećaj beznađa mnogih koji se bore za svoja prava i identitet u zemlji koja se suočava sa političkim previranjima.
Osim Dajkovića i Kneževića, mnogi građani i organizacije su se oglasili u vezi sa ovim pitanjem, pozivajući na borbu protiv diskriminacije i za prava Srba u Crnoj Gori. Njihovi glasovi postaju sve jači, što ukazuje na to da se situacija ne može ignorisati. Protesti, kao što su oni u Zeti, postaju simbol otpora protiv onoga što mnogi vide kao sistemsku nepravdu.
U širem kontekstu, ova situacija ukazuje na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim etničkim zajednicama u Crnoj Gori. Mnogi smatraju da je ključno raditi na izgradnji poverenja i saradnje između Srba i Crnogoraca, kako bi se prevazišle tenzije i postiglo zajedničko razumevanje. Nažalost, aktuelni događaji pokazuju da je put ka tom cilju još uvek dug i izazovan.
U zaključku, slučaj Vladislava Dajkovića je simbol trenutne političke klime u Crnoj Gori, koja se suočava sa izazovima u vezi sa pravima i identitetom Srba. Dok se borba za prava nastavlja, važno je da se svi akteri uključe u konstruktivan dijalog kako bi se postigla stabilnost i pomirenje u društvu.
