Poslednja istraživanja kompanija za internet bezbednost otkrivaju zabrinjavajuće podatke o digitalnoj pismenosti, posebno među milenijalcima i pripadnicima generacije Z. Iako su odrasli sa tehnologijom, to ne znači da su imun na opasnosti koje nosi digitalizacija. Istraživanje kompanije Kasperski je pokazalo da se čak 35% milenijalaca suočilo sa negativnim iskustvima u digitalnom svetu, a gotovo polovina i dalje veruje u sve informacije koje dobijaju iz online zajednica.
Pored toga, zabrinjavajuće je što 13% ispitanika priznaje da je zloupotrebljavalo poverenje drugih koristeći lažne identitete. Ovo je dodatno naglašeno u istraživanju kompanije Visa, koje je pokazalo da bi 38% ljudi moglo da nasede na online prevaru, iako većina smatra da bi mogli da prepoznaju prevaru. Generacija Z, koja je odrasla uz digitalne uređaje, takođe pokazuje visoku sklonost poveravanju sumnjivim porukama, sa 90% ispitanika koji priznaju da bi verovatno kliknuli na lažne obaveštenja.
U okviru istraživanja Kasperskog, 61% ispitanika ne proverava uvek autentičnost svojih digitalnih kontakata. Gotovo dve trećine milenijalaca u Srbiji imalo je kontakt sa osobama koje su se lažno predstavile na internetu. Ova situacija je posebno alarmantna s obzirom na to da su milenijalci često smatraju „digitalnim administratorima“ u domaćinstvima, što znači da su odgovorni za edukaciju i zaštitu ne samo sebe, već i starijih generacija.
Rut Gest, sajber-psihološkinja, naglašava da kada verujemo u sopstvene digitalne veštine, mogu se propustiti signali upozorenja o tome da drugi nisu onakvi kakvima se predstavljaju. Osobe sa manipulativnim osobinama često koriste taktike poput „ketfišinga“ da bi prevarile druge. Posledice ovog ponašanja su ozbiljne, jer 35% milenijalaca navodi da su imali loša iskustva zbog prekomernog poverenja na internetu.
Iz Kasperskog se preporučuje proaktivno ponašanje, uključujući proveru identiteta i upravljanje ličnim podacima, kako bi se smanjio rizik od obmane. Milenijalcima je savetovano da razviju navike koje će im pomoći da zaštite sebe i postave standarde za mlađe generacije, koje su manje digitalno pismene.
Istraživanje „Visa Stay Secure 2025“ otkriva da gotovo svi ispitanici veruju da mogu prepoznati online prevaru, ali 38% njih priznaje da su nekada naseli na prevaru. Ana Drašković iz kompanije Visa naglašava da ljudi često poveruju u poruke koje izgledaju kao bezbednosna upozorenja, dok su „neverovatne“ finansijske prilike najčešće prevare. Kompanija je uspela da spreči pokušaje prevara vredne 40 milijardi dolara u svojoj mreži zahvaljujući kombinaciji veštačke inteligencije i saradnje sa bankama.
Prema podacima Narodne banke Srbije, potrošači su u poslednja tri meseca potrošili preko 540 miliona evra na online kupovinu, što ukazuje na brzi rast tržišta e-trgovine u Srbiji. Međutim, to takođe stvara pritisak na edukaciju građana o bezbednosti prilikom online kupovine.
Direktor eKomerc Asocijacije Srbije, Ivan Tanasković, naglašava potrebu za sistemskom edukacijom kako bi potrošači naučili kako da prepoznaju pouzdane prodavnice i zaštite svoje podatke. On ističe da je poverenje u online kupovinu rezultat jasne komunikacije, podrške i sigurnih sistema plaćanja.
Kasperski daje nekoliko preporuka za ponašanje na mreži, uključujući proveru identiteta, upravljanje ličnim podacima, i informisanje o digitalnim prevarama. Korisnici bi trebali koristiti jake lozinke, redovno ažurirati softver i biti oprezni s geotagovima. Ovi saveti su važni ne samo za milenijalce već za sve korisnike interneta, s obzirom na sveprisutne pretnje u digitalnom okruženju.
