U Srbiji raste korišćenje platnih kartica, što pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije (NBS). Tokom prva tri meseca 2023. godine, ostvareno je 175,7 miliona transakcija karticama, što predstavlja povećanje od skoro 16% u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj trend je, prema rečima Mirele Drašković iz NBS, najviše uzrokovan smanjenjem troškova korišćenja kartica.
Na tržištu trenutno postoji 12,4 miliona izdatih platnih kartica. Drašković ističe da se povećanje korišćenja kartica može pratiti kroz razne pokazatelje, uključujući broj izdatih kartica, broj POS terminala, bankomata i ukupne transakcije. Smanjenje troškova je ključno, jer su pre 20 godina kartice bile gotovo statusni simbol, dostupne samo malom broju klijenata uz visoke naknade. U to vreme, za dobijanje čak i debitne kartice često je bilo potrebno imati depozit u banci.
Prekretnica u pristupačnosti kartica desila se 2018. godine, kada je donet zakon o međubankarskim naknadama. Ovaj zakon je ograničio određene provizije i doprineo smanjenju troškova vezanih za korišćenje platnih kartica. Drašković objašnjava da su međubankarske provizije značajno smanjene, što je omogućilo niže troškove za korisnike i trgovce.
Jedan od značajnih aspekata koji se ističe je uvođenje DINA kartice, nacionalne platne kartice, od 2018. godine. Banke su obavezne da prilikom otvaranja tekućeg računa izdaju DINA karticu, što dodatno promoviše korišćenje domaćih platnih sistema. Drašković naglašava da transakcije DINA karticom doprinose jačanju nezavisnosti finansijskog sistema, posebno u situacijama kada međunarodne kartice nisu dostupne.
Na primer, nedavno je došlo do situacija kada su kupci u Srbiji imali problema sa plaćanjem međunarodnim karticama, dok je korišćenje DINA kartice bilo moguće. U takvim okolnostima, trgovci su imali najmanje provizije kada su koristili nacionalnu karticu, dok su banke koristile niže troškove u poređenju sa međunarodnim brendovima.
Drašković ističe da transakcije međunarodnim karticama uzrokuju značajan odljev sredstava iz zemlje, dok korišćenje DINA kartice pomaže da se ta sredstva zadrže unutar domaće ekonomije. Kada se ljudima objasne benefiti nacionalne kartice, oni često postaju njeni zagovornici i aktivno je koriste, razumevajući njene prednosti.
Rast korišćenja kartica u Srbiji takođe je deo šireg trenda digitalizacije i modernizacije finansijskih usluga. Kako se tehnologija razvija, tako se i navike potrošača menjaju. Ljudi sve više praktikuju elektronska plaćanja, što je posebno izraženo među mlađim generacijama koje su navikle na korišćenje tehnologije u svakodnevnom životu.
Osim praktičnosti, elektronska plaćanja nude i dodatnu sigurnost, kao i mogućnost praćenja troškova. Korišćenjem kartica, potrošači mogu lako pratiti svoje finansije, što doprinosi boljem upravljanju budžetom. Takođe, mnoge banke nude različite pogodnosti, kao što su popusti i nagrade, za korisnike koji redovno koriste kartice.
U svetlu ovih promena, važno je napomenuti da će se trendovi u korišćenju platnih kartica verovatno nastaviti, što će imati dugoročne efekte na način na koji ljudi upravljaju svojim finansijama. U narednim godinama možemo očekivati dalji razvoj domaćih platnih sistema, kao i prilagođavanje tržišta potrebama potrošača.
Sve ovo ukazuje na to da je Srbija na dobrom putu ka modernizaciji svog finansijskog sistema, a sve veće korišćenje platnih kartica predstavlja važan korak ka digitalizaciji i unapređenju ekonomije. U tom kontekstu, podrška nacionalnim platnim sistemima, kao što je DINA kartica, može dodatno doprineti stabilnosti i razvoju domaće ekonomije.
