U Crnoj Gori već više od tri godine traje ustavna kriza koja se dodatno pogoršava zbog neuspeha Skupštine da razmatra predloge za popunjavanje Ustavnog suda. Trenutno, Ustavni sud funkcioniše na ivici kvoruma sa samo četiri aktivna sudija od sedam, što predstavlja ozbiljan problem u pravnom sistemu zemlje. Predlog predsednika države Jakova Milatovića da advokat Mirjana Vučinić bude izabrana za člana Ustavnog suda nije razmatran, što dodatno produbljuje krizu.
Jedna od aktivnih sudija, Desanka Lopičić, ima mandat koji ističe u decembru, a ukoliko ne dođe do izbora nedostajućih sudija, Ustavni sud će ponovo biti blokiran. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su 2022. godine apelovale na crnogorske političare da se dogovore o deblokadi Ustavnog suda. U 2023. godini postignut je politički dogovor o izboru troje od četvoro nedostajućih sudija, ali je vlast donela odluku o penzionisanju jedne sudije, Dragane Đuranović, što je opozicija ocenila kao „ustavni puč“.
Opozicioni poslanici su reagovali fizičkim sprečavanjem održavanja sednica parlamenta, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Blokada je prekinuta kada su se vlast i opozicija dogovorili da se uključiti Venecijanska komisija, koja je iznela mišljenje da procedure prilikom razrešenja sudije nisu ispoštovane, te preporučila donošenje jasnih zakona kako bi se izbegle situacije sa nepopunjenim sudijskim pozicijama.
Ipak, ni Skupština ni Vlada nisu započele implementaciju ovih preporuka Venecijanske komisije, a situacija se dodatno pogoršala jer su još dvoje sudija penzionisani. Sada Ustavni sud ima samo četiri aktivna sudije, što je nedovoljno za njegovo normalno funkcionisanje.
Politički analitičar Boško Vukićević ukazuje da je trenutna situacija rezultat okretanja leđa onoj većini koja je izabrala Milatovića za predsednika, kao i zagovaranja politika koje su u suprotnosti sa interesima glasača. Opozicione stranke smatraju da je cilj aktuelne skupštinske većine da ponovo uvede Ustavni sud u blokadu, što bi značilo da Ustavni sud ne može arbitrirati o ustavnosti zakona, čime se onemogućava okončanje bilo kojeg izbornog procesa.
Andrija Nikolić, šef poslaničkog kluba DPS, naglašava da nefunkcionalan sistem odgovara nečijim interesima, ističući da trenutna situacija može dovesti do ozbiljnih posledica po pravni sistem i demokratiju u Crnoj Gori. On takođe kritikuje politički kukavičluk trenutne vlasti, posebno u kontekstu reakcije na skandalozna skandiranja navijača na stadionu, koja su pozivala na genocid, ukazujući na nedostatak odlučnosti u osudi takvih incidenata.
Ova ustavna kriza u Crnoj Gori predstavlja ozbiljan izazov za demokratiju i vladavinu prava u zemlji. Neophodno je da političari prevaziđu razlike i pronađu rešenja koja će omogućiti stabilnost pravnog sistema i rad Ustavnog suda. Bez brze i efikasne akcije, situacija će se dodatno pogoršati, što može imati dugoročne posledice po političku stabilnost Crne Gore.
U svetlu ovih događaja, važno je da građani Crne Gore ostanu informisani i aktivno učestvuju u političkom životu zemlje, kako bi se osiguralo da njihovi interesi budu zastupljeni. Takođe, međunarodna zajednica, uključujući EU i SAD, treba da nastavi da prati situaciju i pruži podršku u procesu rešavanja ustavne krize. Samo zajedničkim radom i dijalogom može se doći do rešenja koje će doprineti jačanju pravnog sistema i demokratije u Crnoj Gori.
