Ekonomije u razvoju su pokazale iznenađujuću otpornost na finansijske potrese koji su ih ranije ozbiljno pogađali. Ova otpornost se može pripisati dobro odabranim merama i povoljnim okolnostima, kako se navodi u analizi koju je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF). U izveštaju se ističe da su efekti globalnih šokova u ovim privredama slabiji nego ranije, sa nižom inflacijom, stabilnijim rastom i boljom kontrolom troškova zaduživanja.
Jedan od ključnih faktora koji su doprineli ovoj otpornosti su jači fiskalni i monetarni okviri, veća nezavisnost centralnih banaka, kao i razvoj tržišta obveznica u domaćim valutama. Podaci pokazuju da su zemlje u razvoju koje su primenile bolje mere tokom poslednjih globalnih šokova postigle za jedan procentni poen veći rast, dok je inflacija bila niža za 0,6 odsto u poređenju sa periodom pre finansijske krize 2008. godine.
Ipak, MMF upozorava da rizici i dalje postoje. Visoki dugovi, ograničene finansije i politički pritisci mogu ugroziti teško stečenu stabilnost. Manje ekonomije i dalje zavise od skupih, kratkoročnih izvora finansiranja, dok prevelika izloženost banaka državnim obveznicama može ograničiti kreditiranje privatnog sektora. Ovi faktori ukazuju na potrebu za oprezom i daljim reformama kako bi se očuvala ekonomska stabilnost.
Analiza se zasniva na drugom poglavlju Svetskog ekonomskog pregleda iz oktobra 2025. godine, pod nazivom „Otpornost tržišta u razvoju: Sreća ili dobre politike?“, kao i trećem poglavlju Izveštaja o globalnoj finansijskoj stabilnosti „Globalni šokovi, lokalna tržišta: Promenljivi pejzaž državnog duga tržišta u razvoju“. Ovi izvori pružaju detaljan uvid u trenutnu situaciju i izazove sa kojima se suočavaju ekonomije u razvoju.
U poslednjim godinama, globalni ekonomski šokovi, uključujući pandemiju COVID-19 i inflacione pritiske, imali su značajan uticaj na svet. Međutim, zemlje u razvoju su, zahvaljujući jačim ekonomskim politikama, uspele da se bolje nose s posledicama ovih kriza. Na primer, mnoge zemlje su implementirale fiskalne stimulacije i monetarne mere kako bi podržale privredu, što je dovelo do bržeg oporavka.
Osim toga, razvoj tržišta obveznica u domaćim valutama omogućio je zemljama u razvoju da smanje svoju zavisnost od stranog kapitala i valutnih fluktuacija. Ovo je dodatno doprinelo stabilnosti njihovih ekonomija u vremenu globalnih kriza. Nezavisne centralne banke su takođe igrale ključnu ulogu u održavanju inflacije pod kontrolom i upravljanju kamatnim stopama.
Međutim, i dalje postoji potreba za dodatnim reformama. Rizici povezani sa visokom zaduženošću i političkim pritiscima mogu ozbiljno ugroziti ekonomski oporavak. Zbog toga je važno da se zemlje u razvoju fokusiraju na jačanje svojih finansijskih sistema i jačanje institucionalnih kapaciteta. Ove mere će pomoći da se izbegnu potencijalne krize u budućnosti.
U zaključku, analiza MMF-a ukazuje na to da su ekonomije u razvoju postigle značajan napredak u izgradnji otpornosti na globalne šokove. Iako su postignuti bolji rezultati u smislu rasta i kontrole inflacije, i dalje je važno ostati oprezan i raditi na jačanju ekonomskih politika. U svetu koji se brzo menja, sposobnost prilagođavanja i otpornosti će biti ključna za dugoročnu stabilnost i prosperitet ovih zemalja.
