Nulti pacijent – termin koji smo naučili tokom pandemije koronavirusa, ponovo se koristi u vezi sa novim slučajem. Holandski ornitolog Leo Šilperord postao je prva osoba koja je obolela od smrtonosnog hantavirusa i prenela ga na kruzer, čime je brod postao „zdravstvena bomba“. Ovaj tragični slučaj se dogodio kada je Šilperord, zajedno sa svojom suprugom Mirimom, posetio deponiju u Argentini pre nego što su se ukrcali na brod „MV Hondius“. Njihova nada je bila da će videti retku belogrlu karakaru, pticu iz porodice sokolova.
Međutim, vlasti veruju da je par nesvesno uzeo u obzir rizik kada su udahnuli čestice zaražene virusom iz izmeta patuljastih pirinčanih pacova, koji su nosioci andskog hantavirusa. Ova forma virusa je jedina poznata koja se može prenositi sa čoveka na čoveka. Nažalost, Leo je preminuo u roku od nekoliko dana, a virus se tiho širio kruzerom.
Ovo nije prvi put da su brodovi imali epidemije. Na primer, na kruzeru „Caribbean Princess“ zaraženo je više od 100 ljudi norovirusom, ali nije poznato ko je virus uneo. Ovaj slučaj ponovo postavlja pitanje kako neko postaje „nulti pacijent“ i kako se zaštititi od sličnih situacija tokom putovanja.
U saradnji sa dr Stivenom Kvejem, New York Post je sastavio listu grešaka koje putnici mogu napraviti tokom odmora, a koje mogu dovesti do epidemije. Prva na listi je poseta pećinama sa slepim miševima radi selfija. Slepi miševi su poznati kao rezervoari ozbiljnih virusa kao što su besnilo, ebola i marburg, pa je najbolje izbegavati pećine, tunele i rudnike gde oni obitavaju.
Druga greška je konzumiranje lokalnih delikatesa, posebno mesa divljih životinja. Meso majmuna, slepih miševa ili glodara može biti izvor opasnih bolesti poput HIV-a, antraksa i majmunskih boginja. Treće, posmatranje ptica ili piknik u blizini deponija može dovesti do izlaganja zaraženoj prašini i životinjskom otpadu. Problem nije samo u pticama, već i u udisanju patogena sa tla.
Četvrta greška je čišćenje kabina ili seoskih kuća bez zaštite. Metenje ili usisavanje izmeta glodara može podići čestice virusa u vazduh, pa se preporučuje korišćenje vlažnih krpa i dezinfekcijskih sredstava. Plivanje u toplim lagunama, džunglama ili stajaćim rekama takođe može biti rizično, jer čak i kristalno čista voda može sadržati bakteriju Leptospira, koja izaziva leptospirozu.
Osim toga, važno je izbegavati punjenje flašica vodom u toaletima aerodroma, posebno u zemljama gde voda iz česme nije za piće. Umesto toga, preporučuje se korišćenje fabrički flaširane vode. Grljenje majmuna ili lutalica radi fotografije može dovesti do ugriza ili ogrebotina, što predstavlja potencijalni izvor besnila ili herpesa B.
Sirove školjke i morski plodovi takođe mogu biti rizični, jer školjke filtriraju vodu u kojoj žive. Ako je voda zagađena, postoji rizik od norovirusa ili hepatitisa A. Obilazak „vlažnih pijaca“, gde se nalaze žive životinje, može dovesti do bliskog kontakta sa stresiranim životinjama i njihovim izlučevinama, što je idealno za prelazak virusa na ljude.
Na kraju, važno je ne ignorisati simptome poput povišene temperature nakon putovanja. Nulti pacijent postaje opasan zbog odlaganja dijagnoze. Ako se osećate loše nakon neobičnog putovanja, obavezno obavestite lekara o mestima koja ste posetili i o hrani koju ste konzumirali. S obzirom na sve ove savete, putnici bi trebali biti svesni rizika i preduzeti potrebne mere opreza tokom svojih putovanja.
