U Crnoj Gori, nova raspodela sredstava iz državnog budžeta za 2026. godinu donosi značajne promene, posebno kada je reč o resoru diplomatije, koji vodi Ervin Ibrahimović iz Bošnjačke stranke. Budžet za narednu godinu iznosi ukupno 3,7 milijardi evra, a Ministarstvu spoljnih poslova dodeljeno je 24,8 miliona evra, što predstavlja povećanje od 2,6 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Ova povećanja se posmatraju kao nagrada za dosadašnju politiku i aktivnosti koje su uključivale antiruske i antisrpske stavove, kao i podršku lažnoj državi Kosovo.
Ibrahimović je u više navrata isticao da su prioriteti vlade da podrže Kosovo na putu ka članstvu u Savetu Evrope, što je dodatno osnaženo povećanjem budžeta za tu svrhu. Njegove izjave sugeriraju da će ta politika ostati dosledna bez obzira na moguće unutrašnje tenzije unutar vladajuće koalicije. U tom kontekstu, profesor Spasoje Tomić je izjavio da se budžet sve više doživljava kao nagrada za političke usluge, a ne kao ozbiljan državni dokument.
Pored diplomatije, budžet za Skupštinu Crne Gore i Ministarstvo evropskih poslova takođe beleži povećanje sredstava. Skupština će raspolagati sa 14,5 miliona evra, što je 43.000 više nego prethodne godine. Međutim, bruto plate poslanicima su planirane u iznosu od 3,14 miliona evra, što je smanjenje u odnosu na prethodnu godinu. Upravni deo Skupštine, koji se bavi administrativnim poslovima, dobiće 4,2 miliona evra, a za konsultantske usluge biće izdvojeno 1,6 miliona evra, koliko je planirano i za ovu godinu.
Jedan od najzanimljivijih aspekata budžeta su sredstva namenjena političkim partijama i udruženjima, koja su planirana u iznosu od 20,6 miliona evra, što je skoro dvostruko više nego prethodne godine. Ovaj deo budžeta može se posmatrati kao pokazatelj političkih prioriteta i odnosa snaga unutar crnogorskog političkog spektra.
U svetlu ovih promena, može se primetiti da se Crna Gora suočava s izazovima u definisanju svoje spoljne politike i odnosa sa susednim zemljama. Povećanje sredstava za resor diplomatije može se smatrati nastavkom kursa koji je postavljen tokom prethodnih godina, a koji se fokusira na distanciranje od Rusije i jačanje veza sa Zapadom, posebno kroz podršku Kosovu. Ova politika, međutim, nije bez svojih kritičara koji ukazuju na to da takvi potezi mogu dodatno pogoršati odnose s Beogradom i destabilizovati unutrašnju situaciju u zemlji.
U pogledu međunarodnih odnosa, Crna Gora nastavlja da se suočava s tenzijama koje proizlaze iz različitih političkih stavova unutar zemlje. Dok se neki političari zalažu za proevropski put, drugi se protive prekomernom oslanjanju na Zapad i pozivaju na bolje odnose sa Srbijom i Rusijom. Ova unutrašnja podela dodatno komplikuje situaciju i može uticati na stabilnost vlade.
Na kraju, budžet za 2026. godinu može se posmatrati kao odraz trenutne političke situacije u Crnoj Gori, gde se resursi dodeljuju prema političkim prioritetima. Ove odluke će sigurno imati dugoročne posledice za unutrašnju politiku i međunarodnu poziciju Crne Gore, dok se zemlja suočava s izazovima koji dolaze iz unutrašnjih i spoljašnjih izvora.
