Ljudi, majmuni i mnoge druge životinjske vrste dele jedan uobičajen oblik interakcije – poljubac. Nedavna istraživanja su pokušala da rekonstruiraju evolutivno poreklo ovog ljubavnog čina, otkrivajući da je poljubac „usta na usta“ verovatno evoluirao pre više od 21 milion godina. Ova praksa mogla bi biti nasleđe zajedničkog pretka ljudi i drugih velikih majmuna.
U studiji objavljenoj u časopisu „Evolution and Human Behaviour“, naučnici su pružili novu perspektivu na poljubac, istražujući njegovo prisustvo ne samo kod ljudi, već i kod različitih vrsta životinja, uključujući primate, lemure, geparde i žirafe. Definicija poljupca koju su koristili bila je „nenapadački, usmeren kontakt usta na usta uz određeno pomeranje usana ili usta i bez razmene hrane“. Ova definicija omogućila je istraživačima da uporede slične obrasce ponašanja među različitim vrstama.
Glavna autorka studije, dr Matilda Brindl, evolucionarna biološkinja sa Univerziteta Oksford, ističe da su se poljupci mogli razviti kao deo socijalne interakcije među primatima. „Ljudi, šimpanze i bonobo majmuni se ljube“, objašnjava Brindl, sugerišući da je verovatno i njihov zajednički predak praktikovao ovu vrstu ponašanja. U okviru istraživanja, naučnici su takođe otkrili dokaze o ljubljenju kod vukova, polarnih medveda i albatrosa.
Pored toga, studija ukazuje na to da su neandertalci, naši najbliži drevni rođaci, takođe mogli ljubiti. Prethodna istraživanja DNK-a su pokazala da su moderni ljudi i neandertalci delili jedan oralni mikrob, što implicira da su mogli razmenjivati pljuvačku tokom poljubaca. Ovo otkriće može sugerisati da su ljudi i neandertalci imali neku vrstu bliske interakcije.
Iako je ova studija pružila uvid u to kada je poljubac evoluirao, ona nije odgovorila na pitanje zašto se poljubac razvio. Postoje različite teorije koje sugerišu da bi poljubac mogao biti evolutivna strategija za procenu zdravlja partnera ili način za jačanje socijalnih veza. Jedna od teorija ukazuje na to da bi poljubac mogao biti evolucija ponašanja sličnog trebljenju vašaka kod naših predaka.
Zanimljivo je da poljubac, iako ima romantičnu konotaciju kod ljudi, može imati različite funkcije u životinjskom svetu. Na primer, u nekim vrstama, ljubljenje može biti deo rituala parenja ili izraza prijateljstva. Ovo istraživanje otvara vrata za dalja istraživanja koja bi mogla pomoći u razumevanju evolutivnog značaja ovog čina.
Dr Brindl se nada da će ovo istraživanje skrenuti pažnju na poljubac kao ponašanje koje delimo s našim rođacima koji nisu ljudi. „Važno je da razumemo da je ovo ponašanje koje delimo s drugim vrstama i da ga ne odbacujemo kao nešto blesavo samo zato što ima romantičnu konotaciju kod ljudi“, zaključuje ona.
U zaključku, istraživanje poljupca pruža fascinantan uvid u evoluciju socijalne interakcije među vrstama. Ova studija ne samo da pomaže u razumevanju našeg ponašanja kao ljudi, već i u postavljanju temelja za dalja istraživanja o tome kako se emocionalne i fizičke veze razvijaju u životinjskom carstvu. Poljubac, kao oblik komunikacije, može imati mnogo dublje korene nego što smo prethodno mislili, i njegovo proučavanje može otvoriti nova pitanja o prirodi ljubavi i povezanosti među bićima.
