Policija Crne Gore je u sredu upala u manastir Đurđevi stupovi u Beranama kako bi pokušala da oduzme spomenik četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću. Ovaj potez je izazvao ozbiljnu kontroverzu, jer se smatra da su time prekršeni član 7 stav 6 Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. U ovom članu se jasno navodi da državni organi ne mogu preduzimati bezbednosne mere u prostorima koji pripadaju crkvi bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa, osim u hitnim situacijama koje se tiču zaštite života i zdravlja ljudi.
Podgorički portal „Borba“ je izvestio da je ovim postupkom drastično narušen pravni poredak i poverenje u ugovor koji je obavezujući za državu i SPC. U tekstu se ističe da je očigledna namera vlasti nastavak pritisaka na crkvu, koristeći iste metode kao i prethodni režim Milo Đukanovića. Iako su nova vlast došla na talasu litija, koje su organizovali vernici, oni nastavljaju politiku svog prethodnika umesto da štite crkvu i narod koji ih je podržao.
Eparhija budimljansko-nikšićka je krajem septembra saopštila da se manastir Đurđevi stupovi nalazi pod stalnom prismotrom policije, što stvara atmosferu opsadnog stanja. U blizini manastira su primetne različite policijske formacije i službeni automobili, što izaziva uznemirenost među vernicima i stanovnicima tog područja. Takvi prizori su viđeni samo tokom progona SPC za vreme Đukanovićeve vladavine.
Ministarstvo kulture Crne Gore je, usled polemike u javnosti o ličnosti Pavla Đurišića, naložilo uklanjanje njegovog spomenika koji je postavljen 8. avgusta u selu Gornje Zaostro. Nakon postavljanja, spomenik je sklonjen u mesnu crkvu, a potom prebačen u manastir Đurđevi stupovi. Ova odluka izazvala je dodatne tenzije, jer je Đurišić figura koja izaziva podeljena mišljenja u društvu.
Osnovni sud u Beranama je naložio privremeno oduzimanje spomen obeležja jer se smatralo da može poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku protiv Vujadina Dobrašinovića, koji je bio optužen za povredu zakona zbog nedozvoljenog podizanja spomenika. Dobrašinović, koji je vlasnik imanja gde je spomenik trebao biti postavljen, proveo je dve nedelje u pritvoru. Nakon upada policije u manastir, iz Uprave policije je saopšteno da spomenik nije pronađen.
Ova situacija dodatno oslikava napetosti između države i crkve, kao i složenost odnosa unutar crnogorskog društva. Mnogi vernici vide ovu akciju kao napad na njihov identitet i tradiciju, dok drugi smatraju da je to neophodan korak u suočavanju sa mračnim delovima prošlosti. Uspon nacionalizma i različite interpretacije istorije čine ovu temu izuzetno osetljivom.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje budućnosti odnosa između države i SPC. Mnogi analitičari sugerišu da je potrebno hitno rešavanje ovih pitanja kako bi se izbegli dalji sukobi i tenzije u društvu. Takođe, važno je da se svi akteri, uključujući vlasti i crkvene institucije, uključe u dijalog kako bi se pronašao zajednički jezik i izgradila atmosfera poverenja.
U ovom kontekstu, moguće je da će se u budućnosti slične situacije ponavljati, ukoliko se ne uspostavi adekvatan pravni okvir i mehanizmi zaštite prava svih građana. S obzirom na trenutne tenzije, jasno je da će put ka pomirenju biti dug i komplikovan, ali neophodan za stabilnost i jedinstvo u Crnoj Gori.
