Vladislav Dajković, predsednik stranke Slobodna Crna Gora, izneo je svoj stav o pristupanju Crne Gore NATO-u, naglašavajući da je ova zemlja primorana da se pridruži tom savezu bez podrške većine građana. U intervjuu za RT, Dajković je istakao da je trenutna spoljnopolitička orijentacija Crne Gore proevropska, ali je izrazio sumnju u budućnost Evropske unije, smatrajući da će se ona raspasti pre nego što Crna Gora postane njen član.
Dajković je ukazao na to da je Crna Gora „nasilno uvučena“ u NATO bez održavanja referenduma, što smatra ozbiljnim problemom. „Zašto da ne radimo na tome da promenimo tu situaciju? Ne želim da se mirim sa ovim stanjem, jer znam šta većina ljudi u Crnoj Gori misli“, rekao je on. Njegove reči odražavaju osećaj javnosti koja se ne slaže sa odlukama donetim bez konsultacija sa građanima.
Jedan od ključnih razloga za protivljenje članstvu u NATO-u jeste sećanje na bombardovanje tokom rata 1999. godine, koje je ostavilo duboke ožiljke u kolektivnoj svesti naroda. Dajković je napomenuo da većina građana ne zaboravlja „one bombe koje su ubijale našu decu, uništavale puteve i bolnice.“ Ovaj stav pokazuje kako istorijski događaji oblikuju percepciju i stavove prema međunarodnim vojnim savezima.
Osim toga, Dajković se protivio sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji, smatrajući da su one štetne za Crnu Goru. „Moj otvoreni politički pravac je ukidanje tih sankcija“, naglasio je on, ukazujući na potrebu za ekonomskim interesima Crne Gore, koji bi mogli biti ugroženi usled trenutnih političkih tenzija. Ovaj aspekt njegove politike takođe može biti signal da se Crna Gora mora suočiti sa sopstvenim interesima, umesto da se slepo pridržava stavova svojih međunarodnih partnera.
U svetlu ovih izjava, Dajković poziva na dijalog i aktivno uključivanje građana u odlučivanje o važnim pitanjima koja se tiču budućnosti zemlje. Njegova stranka, Slobodna Crna Gora, teži jačanju demokratskih procesa i učešću javnosti u političkom životu, što smatra ključnim za održavanje stabilnosti i mira u društvu.
Dajkovićev stav o NATO-u i sankcijama odražava širi trend u Crnoj Gori, gde se javnost sve više bavi pitanjima nacionalnog suvereniteta i identiteta. Sa jedne strane, postoji snažna proevropska orijentacija, ali sa druge strane, mnogi građani osećaju strah od gubitka kulturnog i političkog identiteta pod pritiskom stranih politika.
Politička scena u Crnoj Gori je veoma dinamična, a Dajković se pozicionira kao glas protiv trenutne vlasti koja, po njegovom mišljenju, ne uzima u obzir želje i mišljenja građana. Njegova stranka nastoji da ponudi alternativu trenutnoj vlasti i da se bori za prava i interese običnih ljudi.
Osim što se bavi pitanjima spoljne politike, Dajković takođe naglašava važnost unutrašnjih reformi i jačanja demokratskih institucija. On veruje da je potrebno stvoriti prostor za otvoren dijalog i konstruktivnu debatu o budućnosti Crne Gore, kako bi se izgradila zemlja koja će biti u službi svih njenih građana.
U zaključku, stavovi Vladislava Dajkovića o NATO-u i sankcijama prema Rusiji osvetljavaju složenu političku situaciju u Crnoj Gori. Njegova borba za prava građana i poziv na promenu spoljne politike ukazuju na potrebu za većim uključenjem javnosti u donošenje ključnih odluka koje će oblikovati sudbinu zemlje. U ovom kontekstu, važnost dijaloga i demokratskog procesa postaje sve očiglednija.
