Visoka predstavnica za spoljnu politiku Evropske unije Kaja Kalas izjavila je danas da ne može da zamisli da zemlje EU stvaraju posebnu vojsku, na šta je nedavno pozvao evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus. Ove izjave usledile su u trenutku kada se u Evropi sve više raspravlja o bezbednosnim pitanjima i vojnoj saradnji među državama članicama.
„Svaka evropska zemlja ima svoju vojsku, a vojske 23 zemlje su takođe deo strukture NATO-a, tako da ne mogu da zamislim da će zemlje stvoriti posebnu ‘evropsku vojsku’. Dakle, to moraju biti vojske koje već postoje, pa moramo videti kako to funkcioniše u praksi“, rekla je Kalas novinarima u Briselu, uoči sastanka ministara spoljnih poslova. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih predloga za jačanje evropske vojne saradnje.
Komesar Evropske unije za odbranu Andrijus Kubilijus izjavio je početkom januara da bi EU trebalo da razmotri uspostavljanje stalne vojske od 100.000 vojnika, kao i temeljnu reformu političkih procesa koji upravljaju odbranom. Ovaj predlog je izazvao različite reakcije među članicama EU, a mnogi se pitaju kako bi takva vojska mogla funkcionisati u okviru postojećih vojnih struktura kao što je NATO.
Kalas je dodala da je važno imati jasno definisan lanac komandovanja u vojsci, kako bi u kriznim situacijama bilo jasno ko kome izdaje naređenja. „Ako stvorimo paralelne strukture, to će samo zamutiti sliku“, naglasila je ona. Ove reči ukazuju na potrebu za jasnoćom u vojnim strukturama u Evropi, posebno u svetlu trenutnih globalnih izazova.
Ranije ove nedelje, generalni sekretar NATO-a Mark Rute odbacio je pozive nekih vodećih evropskih političara za formiranjem odvojene evropske vojske. Ova rasprava dolazi usred pojačanih tenzija oko Grenlanda, gde je američki predsednik Donald Tramp izrazio interesovanje za priključenje ovog arktičkog ostrva, koje je danska autonomna teritorija. Ova situacija dodatno komplikuje već složene bezbednosne odnose u regionu i postavlja dodatna pitanja o budućnosti vojne saradnje unutar EU i NATO-a.
U kontekstu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se EU suočava s brojnim izazovima kada je reč o zajedničkoj odbrambenoj politici. Mnoge zemlje članice smatraju da bi jačanje vojnih kapaciteta EU moglo doprineti većoj nezavisnosti od SAD-a, dok drugi strahuju da bi stvaranje evropske vojske moglo dovesti do sukoba s NATO-om.
S obzirom na sve ovo, jasno je da je pitanje evropske vojske i dalje veoma kontroverzno. Dok neki lideri smatraju da bi EU trebala da razvije sopstvene vojne kapacitete, drugi upozoravaju na opasnosti koje bi to moglo doneti, uključujući fragmentaciju postojećih vojnih struktura i potencijalne sukobe interesa među članicama.
U ovom trenutku, čini se da će diskusije o formiranju evropske vojske i dalje biti na dnevnom redu, ali je teško predvideti kako će se situacija razvijati u budućnosti. Kaja Kalas je, sa svojom izjavom, bacila svetlo na složenost ovog pitanja i potrebu za daljim razgovorima među državama članicama EU.
Sve u svemu, evropska bezbednost ostaje od ključnog značaja za stabilnost regiona, a kako se globalni izazovi nastavljaju razvijati, tako će se i potreba za efikasnom vojnom saradnjom unutar EU postavljati sa sve većim naglaskom. Budući događaji će sigurno oblikovati način na koji se EU suočava s ovim pitanjima i kako će odgovoriti na izazove koji dolaze.
