Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, Kaja Kalas, izjavila je da predsednici Kine, Si Đinping, Rusije, Vladimir Putin, Irana, Masud Pezeškijan i Severne Koreje, Kim Džong Un, čine „autokratski savez“ koji izaziva međunarodni poredak zasnovan na pravima. Ove izjave Kalas su došle usred povećanih tenzija između zapadnih zemalja i autokratskih režima, posebno u kontekstu vojnog jačanja i političkih savezništava koja se formiraju među njima.
„Dok se zapadni lideri diplomatski okupljaju, autokratski savez traži brz put ka novom svetskom poretku“, rekla je Kalas, prenosi Reuters. Ova izjava ukazuje na sve veću zabrinutost u Evropi zbog mogućih posledica jačanja odnosa između ovih autokratskih lidera, koji mogu imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose i bezbednost.
Kalas je opisala prisustvo lidera na vojnoj paradi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu u Pekingu kao direktan izazov međunarodnom sistemu. Ova parada nije samo simbol vojne moći Kine, već i prilika za jačanje veza između zemalja koje dele slične autokratske tendencije. „Ovo nije samo antizapadna optika“, smatra Kalas, naglašavajući da je ova koalicija suprotstavljena vrednostima demokratije i ljudskih prava koje promovišu zapadne nacije.
U poslednjim godinama, svet je svedok porasta autokratije, a mnogi analitičari smatraju da bi ovaj trend mogao dovesti do preispitivanja postojećih međunarodnih normi i vrednosti. U tom smislu, Kalas se zalaže za jačanje transatlantske saradnje kako bi se odgovorilo na izazove koje predstavlja ovaj „autokratski savez“. Ona naglašava da je važno da zapadne nacije ostanu ujedinjene i da rade na zajedničkim strategijama suočavanja sa ovim izazovima.
Analitičari ističu da je koncept „novog svetskog poretka“ koji predlažu autokratski lideri zasnovan na ideji suprotstavljanja zapadnim vrednostima i uspostavljanju alternativa međunarodnim normama. Ova ideja može privući određene zemlje koje se osećaju marginalizovanim u trenutnom sistemu, ali i rizikovati dalju polarizaciju svetskih politika.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se zapadne nacije suočavaju sa sopstvenim izazovima, uključujući unutrašnje podele i rastući populizam. Ove unutrašnje tenzije mogu oslabiti sposobnost Zapada da se ujedini protiv zajedničkog neprijatelja, što dodatno komplikuje globalnu političku situaciju.
Kalas je takođe naglasila potrebu za većim angažmanom Evropske unije u globalnim pitanjima, kako bi se osiguralo da evropske vrednosti ostanu u fokusu međunarodnog dijaloga. Ona veruje da Evropska unija mora preuzeti aktivniju ulogu u promovisanju demokratije i ljudskih prava, posebno u zemljama koje su suočene s autokratskim režimima.
Kako se globalna politika nastavlja razvijati, važno je da se zapadne nacije mobilizuju i pronađu zajedničke strategije za suočavanje s izazovima koje predstavljaju autokratski režimi. U tom smislu, Kaja Kalas poziva na jaču saradnju među zapadnim državama kako bi se osiguralo da se vrednosti demokratije i ljudskih prava i dalje promovišu i štite na globalnom nivou.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, budućnost međunarodnog poretka ostaje neizvesna, a lideri EU će se morati suočiti sa kompleksnim izazovima koji dolaze od autokratskih režima. Ove dinamike će oblikovati ne samo evropsku politiku, već i globalni odgovor na rastuće pretnje po demokratiju i ljudska prava.
