Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore, nedavno je u Skupštini izneo teške optužbe o korupciji i organizovanom kriminalu u Crnoj Gori, govoreći o privatnoj državi koju je, prema njegovim rečima, stvorio Milo Đukanović. On je istakao da su šverc nafte, cigareta i kokaina osnovni stubovi te privatne države, a da su njene posledice i dalje prisutne u društvu.
Knežević je napomenuo da bi, kada god otvorio temu o privatizaciji državnih resursa, naišao na lavinu negativnih reakcija, uključujući napade na njega i optužbe da ga je poslala BIA. Ipak, on smatra da su njegove tvrdnje potvrđene kroz razne dokaze, uključujući i Skaj prepisku, gde se, kako tvrdi, može videti da je u pravu u 98,5% slučajeva. Naglasio je da su sve državne institucije, kao i bezbednosne strukture, bile umiješane u šverc cigareta i kokaina tokom poslednjih trideset godina.
Knežević je naveo da nema mesta u Crnoj Gori gde se nije švercovalo, ističući da se šverc vršio čak i na brodu Jadran, koji traži Hrvatska. On je dodao da se kokain švercovao u diplomatskoj pošti i u raznim potrepštinama poput banana, pelena i čokolada. Prema njegovim rečima, crnogorski narod pokazuje izuzetnu kreativnost u organizovanju šverca.
U razgovoru o nacionalnim brendovima, Knežević je kritikovao vlasti i naglasio da Crna Gora nije prepoznata po svojim tradicionalnim proizvodima, već po švercu kokaina i cigareta. On je ironično rekao da bi, kada bi predstavnici Crne Gore razgovarali o brendovima, trebalo da im donesu crtu beloga i duvan bez akcize kako bi pokazali napredak koji su postigli. U svom izlaganju, osvrnuo se na to kako bi, da je Pablo Eskobar živ, verovatno živeo u Podgorici i dobio dvojno državljanstvo.
Knežević je takođe komentarisao hapšenje jednog državljanina Srbije koji je u Crnoj Gori izjavio „Crna Gora Srpska Sparta“, naglašavajući da je odmah uhvaćen i proteran, dok su Hrvati skandirali „Ubij Srbina“ i bili počašćeni picom i kobasicama. Ove izjave ukazuju na složenu političku i etničku situaciju u regionu.
Pored ovih tema, Knežević je govorio i o premijeru Milojku Spajiću i predsedniku Jakovu Milatoviću, ističući da put u Evropsku uniju ne bi trebao biti samo trka za zatvaranjem poglavlja. On je istakao svoju ulogu u procesu zatvaranja poglavlja 11 i 13, ukazujući na značaj dijaspore Zećana u Parizu. Pozvao je vlasti da deluju u interesu države i naglasio da bi bilo bolje da se prestanu sa slušanjem stranih pritisaka.
Ove izjave Milan Knežević su izazvale brojne reakcije u javnosti, a mnogi se pitaju da li će vlasti reagovati na njegove optužbe i kako će se situacija dalje razvijati. Njegove reči osvetljavaju duboko ukorenjene probleme korupcije i organizovanog kriminala koji se suočava Crna Gora, kao i izazove na putu ka EU integracijama.
U zaključku, Knežević je ukazao na potrebu za ozbiljnim pristupom rešavanju problema koji muče Crnu Goru. Njegove izjave, iako kontroverzne, otvaraju važna pitanja o stanju vladavine prava i bezbednosti u zemlji, kao i o pravima građana, što će sigurno biti tema budućih rasprava i analiza. Crna Gora se suočava sa turbulentnim vremenima, a kako se situacija bude razvijala, ostaje da se vidi kakve će posledice imati na društvo i politiku.
