Dok cela planeta pomno prati dešavanja na Bliskom istoku i rast cena goriva usled prekida isporuka sirove nafte kroz ključnu pomorsku rutu Ormuski moreuz, postaje očigledno koliko je čovečanstvo i dalje zavisno od „crnog zlata“. Iako je teško zamisliti svet u kojem je eksploatacija nafte relikt prošlosti, takvo vreme će jednog dana doći.
Već smo značajno preusmerili deo kućne potrošnje energije sa nafte na druge izvore. Sa sve većim pritiskom klimatskih promena da se ta tranzicija ubrza, nove tehnologije se razvijaju kako bi omogućile brži izlazak iz zavisnosti od nafte. U nekim industrijama, poput pomorskog transporta i proizvodnje plastike, još uvek nema adekvatne zamene za naftu, ali se očekuje da će i to postati pitanje trenutka.
Dejvid Mekdonald, profesor naftne geologije, ukazuje na industriju lova na kitove kao dobru analogiju za situaciju sa naftom. Na vrhuncu moći, lov na kitove je bio ogroman, ali je tokom decenija usledio neumitan pad. Ova industrija, koja je nekada koristila ulje kitova za sve, od lampi do industrijskih maziva, gotovo je istrebila određene vrste kitova. Kada su pronađeni drugi, isplativiji materijali, lov na kitove je gotovo u potpunosti zabranjen, a populacije kitova su se donekle oporavile. Slična velika promena očekuje se i u svetu nafte.
Ljudi koriste naftu već hiljadama godina. Pre otprilike 40.000 godina, ljudi u Siriji koristili su bitumen za pričvršćivanje drški alata, dok su Vavilonci koristili ovu supstancu u građevinarstvu. Tek 1859. godine, kada je Edvin Drejk pronašao naftu u Pensilvaniji, počela je masovna eksploatacija. Sirova nafta nastaje od ostataka biljaka i životinja koje su potonule u močvara, jezera i okeane, a tokom miliona godina su podloženi visokom temperaturom i pritisku.
Kada bi nafta nestala preko noći, globalna trgovina bi se raspala, jer bi brodski i avionski saobraćaj stali. Bez nafte za industrijsku poljoprivredu i ambalažu, bezbednost snabdevanja hranom bila bi ozbiljno ugrožena. Zdravstveni sistemi bi nazadovali generacijama bez sterilne opreme, a čak bi i projekti obnovljive energije bili zaustavljeni bez potrebnih komponenti.
Prelazak sa nafte na druge izvore energije neće biti nagao. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će globalna potražnja za naftom dostići vrhunac tokom ove decenije, posle čega će doći do pada. Uspon električnih vozila doneće sledeći veliki pad potrošnje nafte, jer drumski saobraćaj trenutno troši skoro 50 posto svetske sirove nafte. Procene sugeriraju da će električni automobili do 2030. činiti više od dve trećine globalnog tržišta novih vozila.
Avijacija takođe zavisi od nafte, ali se tehnologija brzo razvija. Održiva avionska goriva (SAF) se proizvode od otpada i biomase, a kompanija Boeing planira da svi njeni komercijalni avioni do 2030. godine mogu leteti na ovim gorivima. Pomorski transport predstavlja veći izazov, jer brodovi rade na naftu i teško ih je brzo zameniti.
Plastika, koja se proizvodi iz nafte, postaje sve veći problem. Očekuje se da će globalna potrošnja plastike porasti do 2060. godine. U zdravstvu, plastika je teško zameniti zbog svoje jeftinosti i steriliteta. Naftna industrija neće propasti zbog nedostatka nafte, ali će čista energija postati toliko isplativa da bušenje nafte više neće biti korisno. Naftne bušotine, kao što su one u Saudijskoj Arabiji, verovatno će raditi još decenijama, ali neki istraživači predviđaju pad potrošnje nafte do 2065. godine.
U budućnosti, naftne platforme i bušotine u SAD mogli bi ličiti na napuštene rudnike, turističke atrakcije koje svedoče o izgubljenom načinu života. Naša zavisnost od nafte postepeno će nestati, dok će u manjoj meri ostati upotreba u specifičnim industrijama.
