Predsednik Pokreta za promene, Nebojša Medojević, izneo je oštru kritiku na račun Evropske unije (EU) i Evropske komisije (EK), naglašavajući da je licemerno da najkorumpiranije organizacije drže predavanja o korupciji. Njegove reči dolaze u kontekstu 18. Nacionalne antikorupcijske konferencije koja se održava u Podgorici, a koju organizuje Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).
Medojević smatra da je korupcija u Crnoj Gori duboko ukorenjena u društvu i da je postala deo kolektivnog DNK i mentaliteta građana. Kako tvrdi, postoje brojna naučna istraživanja koja potvrđuju ovu tezu. On ističe da je korupcija u Crnoj Gori moralno i društveno prihvaćena kao uobičajen način ponašanja i ostvarivanja ličnih interesa. Medojević podseća da su svi ambasadori Evropske komisije koji su radili u Crnoj Gori svoje mandate završili kao bogati ljudi, što nije bilo rezultat njihove plate, već „ugradnje“ u različite projekte i poslove.
U svom istupu, Medojević se osvrnuo na reči Johana Satlera, šefa Delegacije EU u Crnoj Gori, koji je naglasio da nijedna država nije imuna na korupciju i da je to izbor, a ne sudbina. Satler je takođe upozorio da će Crna Gora imati problema sa zatvaranjem poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU, ukoliko ne postigne jasne i merljive rezultate u borbi protiv korupcije. On je istakao da Brisel ne želi samo da vidi istrage, već i konkretne optužnice i pravosudne presude.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se u Crnoj Gori intenzivno raspravlja o korupciji i njenim posljedicama. Mnoge nevladine organizacije i građanske inicijative pokušavaju da skrenu pažnju na ovaj problem, koji se smatra jednim od najvećih izazova za crnogorsko društvo. U tom smislu, Medojević se zalaže za promene koje će omogućiti efikasniju borbu protiv korupcije i jačanje pravnog sistema.
U Crnoj Gori, korupcija se često percipira kao prepreka za razvoj i napredak. Mnogi građani izražavaju zabrinutost da će se ova pojava nastaviti i u budućnosti, ukoliko se ne preduzmu konkretne mere. Medojević smatra da je potrebno redefinisati pristup borbi protiv korupcije i uspostaviti jasne mehanizme koji će omogućiti odgovornost svih aktera u društvu.
Pored toga, Medojević ukazuje na to da je borba protiv korupcije često politički instrument, koji se koristi u cilju ostvarivanja vlastitih interesa. On smatra da je važno da se pitanja korupcije ne koriste samo kao sredstvo političke borbe, već da se na njih gleda kao na pitanje od nacionalnog značaja, koje zahteva zajednički pristup i saradnju svih sektora društva.
U ovom kontekstu, Medojević se zalaže za jačanje uloge civilnog društva i nevladinih organizacija, koje mogu igrati ključnu ulogu u borbi protiv korupcije. On naglašava da je važno da se građani aktivno uključe u ovaj proces i da se bore za transparentnost i odgovornost vlasti.
Kao zaključak, Medojević poziva na hitnu akciju i promene u pristupu borbi protiv korupcije u Crnoj Gori. On veruje da je moguće postići napredak ukoliko se svi akteri u društvu udruže i zajednički rade na rešavanju ovog problema. U tom smislu, on naglašava da je korupcija izbor, a ne sudbina, i da je na svima nama da se borimo protiv nje.
