Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, nedavno je gostovao na Kurir televiziji, gde je komentarisao aktuelna politička dešavanja u Crnoj Gori nakon što je njegova stranka izašla iz vlasti. Njegov razgovor otkriva duboke podele unutar crnogorskog društva, posebno kada je reč o identitetu, jeziku i simbolima koji su postali predmet političkih prepucavanja.
Knežević je ukazao na zabrinutost da bi usvajanje određenih zakona, poput zakona o državnoj zastavi ili državljanstvu, moglo da izazove nasilje na ulicama Crne Gore. On smatra da trenutna vlast, predvođena Milojkom Spajićem, pokušava da izbegne suštinske odluke formiranjem radnih grupa koje bi uključivale predstavnike svih političkih partija, nevladinih organizacija i različitih interesnih grupa. Prema Kneževiću, ovakve radne grupe često služe kao sredstvo za odlaganje važnih odluka koje bi mogle da razdvoje društvo.
Jedan od ključnih elemenata Kneževićevog izlaganja bio je njegov stav o jeziku. On je istakao da je srpski jezik maternji za 44% građana Crne Gore, dok se crnogorskim jezikom služi 33% stanovništva. Ova statistika postavlja pitanje o ravnopravnosti jezika u zemlji, posebno kada se uzme u obzir da su lingvistički inženjering i obrazovni sistem već prilagođeni novim normama. Knežević je ukazao na postojanje dva fakulteta za crnogorski jezik, jedan u Nikšiću i drugi na Cetinju, koji se razlikuju po broju grafema. Ova situacija dodatno komplikuje pitanje identiteta i jezičke ravnoteže u zemlji.
Knežević je naveo da je crnogorski jezik, iako se naziva drugačije, u suštini vrlo sličan srpskom jeziku, što dovodi do apsurdne situacije u kojoj se dva jezika, koja su gotovo identična, nazivaju različitim imenima. Ova lingvistička politika, prema njegovim rečima, stvara dodatne tenzije između različitih etničkih i jezičkih grupa u Crnoj Gori.
Pored toga, Knežević je govorio o opasnosti od redefinisanja nacionalnog identiteta Crne Gore. On je istakao da se više ne postavlja pitanje ko je na vlasti, već čija je država. Ovaj problem se posebno odnosi na odnose sa Srbijom, gde se oseća snažan uticaj srpskog naroda i jezika. Knežević veruje da bi uloga srpskog jezika i simbola mogla biti ključna u oblikovanju budućnosti Crne Gore, a da trenutna vlada ne pokazuje volju da reši ova pitanja na konstruktivan način.
S obzirom na sve što se dešava, Crna Gora se suočava sa izazovima koji su dugoročno vezani za njen identitet i političku stabilnost. Kneževićev poziv na ravnotežu i jednakost među jezicima i identitetima može biti ključan za prevazilaženje trenutnih tenzija i izgradnju društva koje će moći da funkcioniše u harmoniji.
U zaključku, intervju sa Milanom Kneževićem na Kurir televiziji osvetljava kompleksne političke i društvene dinamike u Crnoj Gori. Njegove tvrdnje o jeziku, identitetu i potencijalnim sukobima ukazuju na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim grupama u društvu. Dok Crna Gora nastavlja da se suočava sa ovim izazovima, važno je obezbediti da svi građani imaju priliku da se izraze i da njihova prava budu zaštićena.
