Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na konferenciji za medije u Skupštini Srbije, komentarišući aktuelne proteste studenata u Pionirskom parku. Ona je ukazala na to da su studenti koji žele da uče prisiljeni da se okupljaju na ovom mestu jer im fakulteti nisu dostupni. Brnabić je postavila pitanje da li fakulteti ne pripadaju svima, naglašavajući da bi studenti, da su mogli, bili na svojim fakultetima umesto u parku.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su studenti od 6. marta u Pionirskom parku, zahtevajući da se nastava na fakultetima ponovo uspostavi. Brnabić je izrazila svoje nezadovoljstvo prema onima koji smatraju da studenti ne bi trebali da se okupljaju na javnim mestima poput Pionirskog parka, ističući da je to mesto koje pripada svima. Ona je dodala da, dok studenti žele da uče i traže svoja prava, neki drugi mogu blokirati institucije poput RTS-a, ali se pritom ne osvrću na prava studenata.
Predsednica je naglasila da se u Srbiji, prema njenom mišljenju, stvara slika u kojoj oni koji sebe nazivaju elitom imaju privilegije, dok ostali nemaju nikakva prava. Brnabić je ukazala na to da se u društvu mora raditi na tome da se svi građani osećaju ravnopravno. Njena izjava izazvala je različite reakcije u javnosti, s obzirom na to da mnogi smatraju da se studenti bore za svoja prava i da je njihovo okupljanje u Pionirskom parku oblik legitimanog izražavanja nezadovoljstva.
Studenti su, kako su izjavili, prinuđeni da protestuju jer su fakulteti zatvoreni, a oni ne žele da se njihov obrazovni proces prekida. Njihov zahtev je jednostavan – žele da se nastava vrati u učionice i da se omogući normalan proces obrazovanja. U tom smislu, okupljanje u Pionirskom parku predstavlja simbol njihove borbe za obrazovanje i prava koja su im zagarantovana Ustavom.
Mnogi studenti smatraju da je Brnabićina izjava neodgovorna i da ne uzima u obzir njihove stvarne potrebe i želje. Oni su istakli da su se okupljali sa ciljem da skrenu pažnju na svoje probleme i da traže rešenja, dok su se u isto vreme suočavali sa kritikama i preprekama od strane vlasti. Njihova borba nije samo za obrazovanje, već i za pravo na slobodu okupljanja i izražavanje svog stava.
Osim toga, neki studenti su izrazili zabrinutost zbog toga kako se vlast ponaša prema mladima i njihovim potrebama. Mnogi veruju da bi vlasti trebale da više slušaju glasove studenata i da im pruže podršku umesto da ih pokušavaju potisnuti. Ova situacija postavlja pitanje o tome koliko su vlasti spremne da se suoče sa izazovima obrazovanja i mladih u Srbiji.
U međuvremenu, studenti nastavljaju sa svojim okupljanjima, a njihova borba se ne čini kao da će uskoro stati. Njihovo prisustvo u Pionirskom parku postalo je simbol otpora prema trenutnom stanju obrazovnog sistema i želje za promenama. Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će vlasti odgovoriti na njihove zahteve i da li će biti spremne da prepoznaju značaj obrazovanja za budućnost Srbije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su studenti postavili važno pitanje o dostupnosti obrazovanja i pravima građana, a njihova borba može imati dugotrajne posledice za obrazovni sistem u Srbiji. Ova situacija takođe osvetljava važne teme o jednakosti i pravima u društvu, što je uvek aktuelno pitanje koje zahteva pažnju i angažman svih građana.
