U poslednjih nekoliko godina, svet se suočava sa brojnim izazovima koji oblikuju globalnu politiku, ekonomiju i društvo. U ovom kontekstu, posebno je interesantna pojava lidera koji postaju neprikosnoveni u svojim zemljama, često koristeći različite strategije kako bi očuvali vlast i uticaj.
Jedan od ključnih faktora u jačanju autoritarnog vođenja je kontrola medija. U mnogim zemljama, vlasti su uspele da uspostave monopol nad informacijama, čime su ograničile slobodu medija i osigurale da se samo „prava“ priča čuje. Na ovaj način, građani su često izloženi iskrivljenim verzijama stvarnosti, što dodatno učvršćuje moć lidera.
Kao primer možemo navesti situaciju u Belorusiji, gde je predsednik Aleksandar Lukašenko, nakon višegodišnje vladavine, uspeo da suzbije bilo kakvu opoziciju koristeći represivne mere. Tokom predsedničkih izbora 2020. godine, koji su široko kritikovani kao nelegitimni, Lukašenko je uspeo da zadrži kontrolu nad zemljom uprkos masovnim protestima i međunarodnim osudama. Njegova sposobnost da manipuliše informacijama i zastrašuje protivnike učinila ga je jednim od najdugovečnijih lidera u regionu.
Još jedan aspekt koji doprinosi održavanju vlasti je ekonomska kontrola i populizam. Mnogi lideri koriste ekonomske politike koje su privlačne široj javnosti, ali su često kratkoročne i neodržive. Na primer, u Turskoj, predsednik Redžep Tajip Erdogan je implementirao razne projekte koji su povećali njegovu popularnost, ali su istovremeno doveli do ekonomskih problema. Unatoč tome, Erdogan uspeva da ostane na vlasti zahvaljujući snažnoj bazi podrške i kontroli medija.
Pored toga, globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 dodatno je ojačala pozicije mnogih lidera. Mnogi su iskoristili krizu kako bi uveli strože mere kontrole, opravdavajući ih potrebom za zaštitom javnog zdravlja. U nekim slučajevima, to je dovelo do smanjenja građanskih prava i sloboda, što je izazvalo zabrinutost međunarodne zajednice.
U regionu Balkana, situacija nije mnogo drugačija. U zemljama poput Srbije, vlasti su često kritikovane zbog autoritarnih tendencija i suzbijanja opozicije. Predsednik Aleksandar Vučić je, poput drugih lidera, uspostavio kontrolu nad medijima i institucijama, što mu omogućava da održava svoju poziciju. Njegova vlast se često oslanja na nacionalizam i populističke politike, što mu pomaže da zadrži podršku birača.
Međutim, nije sve tako jednostavno. Postoje i otporniji pokreti koji se bore protiv autoritarizma. U mnogim zemljama, građanske inicijative i pokreti za ljudska prava nastavljaju da se protive represivnim merama i traže promene. Ovi pokreti su važni jer podsećaju na značaj demokratije i ljudskih prava, kao i na to da vlasti ne mogu večno ignorisati volju naroda.
Uloga međunarodne zajednice takođe je od suštinskog značaja. Sankcije, diplomatski pritisak i podrška opoziciji mogu igrati ključnu ulogu u suzbijanju autoritarnih tendencija. Međutim, često se dešava da međunarodna zajednica reaguje sporo, a neki lideri uspevaju da iskoriste nesigurnosti u globalnoj politici za jačanje svoje moći.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da se svet suočava sa izazovima u očuvanju demokratije i ljudskih prava. Lideri koji postaju neprikosnoveni često koriste razne strategije kako bi održali vlast, ali otpornost građana i međunarodni pritisak ostaju ključni za promene. U ovom trenutku, važno je ostati informisan i aktivan, kako bi se osiguralo da se glasovi svih građana čuju i da se bore protiv autoritarizma svuda u svetu.
