Jovo Bakić, profesor i jedan od vođa blokada, nedavno je izazvao veliku pažnju javnosti zbog radikalne promene svog stava prema vlastima u Srbiji, posebno prema predsedniku Aleksandru Vučiću. Tokom 2016. godine, u intervjuu za emisiju „Zumiranje“, Bakić je govorio o Vučiću s velikim poštovanjem, smatrajući ga sposobnim da se suoči sa problemima u zemlji, uključujući borbu protiv bogate elite i oligarhije. Njegove reči su bile pune hvale, a on je isticao da veruje u Vučićeve napore za unapređenje Srbije.
U tom intervjuu, Bakić je naglasio važnost Vučićevog pristupa i njegovo spremnost da se bori protiv korupcije i nepravde. “U glavi Aleksandra Vučića se desio vrlo bitan prelom”, rekao je profesor, izražavajući nadu da će predsednik nastaviti s reformama i borbom protiv postojećih problema u društvu. Bakić je tada govorio o potrebama promena i pravdi, smatrajući Vučića ključnom osobom u toj borbi.
Međutim, kako vreme prolazi, Bakićeva percepcija Vučića se drastično promenila. Danas, on otvoreno kritikuje predsednika, nazivajući njegov režim „zločinačkim“ i optužujući ga za nasilje, laži i krađu. „Može li se on nečemu nadati? Može, Zabeli, Zabeli se jedino može nadati. Robija i ništa drugo. Robija, doživotna“, kaže sada Bakić, izražavajući svoje nezadovoljstvo i ogorčenje prema trenutnoj vlasti.
Ova nagla promena stava postavlja pitanja o kredibilitetu Jova Bakića kao javnog ličnosti i analitičara. Njegova ranija podrška Vučiću i sadašnja oštra kritika izazivaju sumnju u njegovo dosledno razumevanje političke situacije u zemlji. Kontradikcija između njegovih prethodnih pohvala i aktuelnih osuda ne može proći nezapaženo, posebno kada se uzme u obzir da su njegovi stavovi bili usmereni na borbu protiv onoga što je smatrao nepravdom i zloćom u društvu.
Bakićeva transformacija od podrške do vehemente kritike može se interpretirati kao refleksija šireg nezadovoljstva u društvu, ali i kao lični politički put koji može izazvati podeljene reakcije među građanima. Mnogi se pitaju da li je ova promena iskrena ili je reč o strategiji prilagođavanja trenutnim političkim okolnostima.
U javnom diskursu, ovakve promene u stavovima često donose sumnju u moralne autoritete i njihove poruke. Kada ljudi koji se predstavljaju kao analitičari ili moralni vođe menjaju svoja mišljenja tako dramatično, postavlja se pitanje njihove sposobnosti da objektivno procenjuju situaciju i daju savete. U ovom slučaju, Bakićeva promena može biti signal za dalje preispitivanje stavova i vrednosti koje su se u društvu uspostavile.
U svetlu Bakićeve kritike, važno je napomenuti da se u Srbiji i dalje vode bitne debate o vlasti, demokratiji i pravdi. Njegov put od pohvale do osude može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o tome kako građani vide svoje vođe i kako se ti odnosi razvijaju u vreme krize. Politička scena u Srbiji je kompleksna i dinamična, a glasovi poput Bakićeva, bez obzira na njihovu doslednost, doprinose oblikovanju javnog mnjenja.
Sve u svemu, Jovo Bakić ostaje kontroverzna figura, čija promena stava odražava šire političke tenzije u zemlji. Njegova sposobnost da utiče na javni diskurs i dalje će biti predmet analize, a njegovi stavovi će se pratiti u kontekstu šireg političkog okruženja u Srbiji.
