Mnogi ljudi koji su ikada tražili posao znaju koliko je teško napisati radnu biografiju koja će privući pažnju poslodavca. Ovo je posebno izazovno za one koji nemaju mnogo radnog iskustva. Kako bi povećali svoje šanse, neki pribegavaju preuveličavanju ili čak laganju o svom radnom iskustvu. Ova tema je nedavno izazvala veliku diskusiju na društvenoj mreži „Redit“, gde je jedna studentkinja postavila pitanje da li se u CV-u mogu dodati lažne informacije o radnom iskustvu.
Studentkinja je podelila svoje nedoumice, objašnjavajući da ima 23 godine, da je trenutno student i da je jedino radno iskustvo stekla u butiku kroz omladinsku praksu, koja je trajala svega nekoliko nedelja. U potrazi za poslom dispečera, razmišlja o dodavanju neproverenih informacija u svoj CV, verujući da bi to moglo povećati njene šanse za zapošljavanje. Ova situacija je izazvala brojne komentare i razmišljanja među korisnicima.
Mnogi su priznali da su lagali ili preuveličavali svoja iskustva u radnim biografijama. Neki su savetovali da „foliraju sve dok ne uspeju“, dok su drugi isticali da je važno biti spreman na pitanja o svojim veštinama tokom intervjua. Jedan korisnik je podelio svoje iskustvo kada je na intervjuu lagao o tehnologijama s kojima nije imao iskustva, što mu je kasnije stvorilo velike probleme kada je morao da se suoči s tim veštinama na poslu.
Postoji i manji broj onih koji smatraju da se laži u CV-u ne isplaćuju i da je uvek bolje biti iskren. Jedan radnik je naučio ovu lekciju na teži način, nakon što je lagao tokom intervjua i kasnije se suočio s posledicama. „Ako lažeš u CV-ju, to je težak autogol“, istakao je, naglašavajući da poslodavci mogu proveriti informacije koje navedete.
Većina korisnika, međutim, smatra da su male neistine u radnoj biografiji dozvoljene, ali uz meru. Mnogi su se složili da je bolje ne lagati o stvarima koje se lako mogu proveriti. Na primer, neki su savetovali da bi bilo u redu predstaviti se u malo boljem svetlu nego što je to istina, poput toga da se naznači da ste bili senior programer iako ste zapravo bili medior.
Osim toga, korisnici su delili savete kako da se izbegnu lako proverljive neistine. Preporučeno je da se izbegavaju konkretne datume kada se navode prethodni poslovi ili da se navode samo godine rada. Takođe, neki su predložili da se dodaju iskustva koja je teško proveriti, poput čuvanja dece ili online časova jezika.
U ovoj diskusiji se jasno vidi koliko je teško pronaći balans između istine i privlačenja pažnje poslodavaca. Dok neki smatraju da je važno biti iskren, drugi veruju da je preuveličavanje u određenim granicama prihvatljivo. Na kraju, svaki pojedinac mora sam odlučiti kako će pristupiti pisanju svog CV-a, uzimajući u obzir sve rizike i mogućnosti.
U svakom slučaju, važno je imati na umu da laž može doneti kratkoročne koristi, ali dugoročno može imati ozbiljne posledice po reputaciju i karijeru. Potencijalni poslodavci često traže načine da provere informacije iz CV-a, i ako se ispostavi da su lažne, posledice mogu biti katastrofalne po kandidata. Na kraju, iskrenost se često isplati, a radna biografija treba da bude odraz stvarnih sposobnosti i iskustava kako bi se izgradila poverenja sa poslodavcem.
