Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, ocenio je da je jedina funkcija Tonina Picule, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, „izvestilac protiv Srba i Srbije“. Ova izjava došla je kao reakcija na Piculinu tvrdnju da „bez pune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, neće biti ni pune integracije ni Kosova, ni Srbije u EU“. Petković je svoje stavove podelio na svom profilu na društvenoj mreži X, ističući da je Picula prepoznat kao zastupnik interesa koji ne odgovaraju srpskoj strani.
U svom komentaru, Petković je naglasio da je „velika sreća“ što se Picula u Srbiji ne pita mnogo, što mu omogućava da „glumi sudiju ili tužioca“ samo u svojoj zemlji. Ovakva izjava ukazuje na duboko nepovjerenje koje srpski zvaničnici gaje prema izvestiocima i političarima iz drugih zemalja koji se bave pitanjima vezanim za Kosovo. Petković je takođe istakao da Picula nikada nije govorio o stradanju Srba ili teroru koji dolazi od strane vlasti u Prištini, te smatra da je time pokazao svoju pristrasnost.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku atmosferu u regionu, gde se odnosi između Srbije i Kosova i dalje nalaze na tankom ledu. Prošle godine, u Briselu su održani brojni razgovori između srpskih i kosovskih zvaničnika, ali konkretni napredak u normalizaciji odnosa još uvek nije postignut. Evropska unija ponavlja da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine ključna za evropsku budućnost obe strane, ali izgleda da su očekivanja i realnost daleko jedna od druge.
Petković je svojim izjavama pokušao da podstakne javnost da razume složenost situacije i teškoće s kojima se Srbija suočava u procesu integracije u EU. U tom smislu, njegov ton i reči jasno pokazuju frustraciju koju osećaju mnogi srpski političari kada je reč o međunarodnim posrednicima i njihovim stavovima. Naime, mnogi u Srbiji smatraju da su zapadni diplomati i izvestioci često pristrasni i da ne uzimaju u obzir sve aspekte sukoba.
U međuvremenu, situacija na terenu u Kosovu postaje sve napetija. Protesti i nemiri su postali uobičajena pojava, a srpska zajednica na Kosovu se suočava s brojnim izazovima, uključujući i pritiske na svoja prava i slobode. Mnogi Srbi smatraju da im vlasti u Prištini ne pružaju adekvatnu zaštitu i da su izloženi raznim oblicima diskriminacije.
Na političkom frontu, Srbiji je potrebna strategija koja će omogućiti stabilizaciju odnosa s Kosovom, ali i očuvanje nacionalnih interesa. U tom smislu, Petkovićev istup može se shvatiti kao deo šireg diskursa o nacionalnom jedinstvu i otporu prema vanjskim pritiscima. Srbija, kako se čini, želi da pokaže da neće lako popustiti pred zahtevima koji dolaze iz Brisela ili drugih međunarodnih fora.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je srpska vlada otvorena za dijalog, ali pod uslovom da se poštuju njeni interesi i da se ne nameću jednostrani zahtevi. Petković, kao ključni akter u ovoj priči, naglašava potrebu za ravnotežom u pregovorima i traži da se uzmu u obzir legitimiteti i prava srpske zajednice na Kosovu.
Dok se politička situacija razvija, jasna je potreba za konstruktivnim dijalogom i izgradnjom poverenja između Beograda i Prištine. Međutim, s obzirom na trenutne tenzije i sve prisutnije sukobe interesa, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje odvijati i da li će doći do pomaka ka stabilizaciji i normalizaciji odnosa.
