U Budvi, na samo jednoj adresi, registrovano je zapanjujućih 2.606 kompanija, prema podacima iz Centralnog registra privrednih subjekata (CRPS). Ovaj podatak ukazuje na postojanje fiktivnih preduzeća, od kojih je značajan broj u vlasništvu stranih državljana, pretežno iz Turske. Ova preduzeća, koja postoje samo „na papiru“, koriste se kao paravan za legalizaciju boravka i dobijanje dozvola u Crnoj Gori.
Prema informacijama koje je objavio podgorički portal Borba, u zgradama koje se nalaze između Sekretarijata za urbanizam Opštine Budva i Uprave prihoda, registrovane su hiljade kompanija koje nemaju stvarni poslovni prostor, zaposlene niti bilo kakvu ekonomsku aktivnost. To stvara sumnju u legitimnost tih firmi, s obzirom na to da većina njih deli iste adrese i kontakt podatke, a ponekad čak i iste predstavnike ili zastupnike.
Na terenu se može primetiti da su u ovim poslovnim objektima smeštene agencije koje se bave „poslovnim asistiranjem“. Ove agencije nude usluge fiktivne registracije firmi za strane državljane. U praksi, strani državljani osnivaju preduzeće sa minimalnim kapitalom, koji iznosi samo jedan evro. Ovim postupkom stiču osnov za dobijanje privremene boravišne dozvole u Crnoj Gori. Na ovaj način, mnogi uspevaju da legalizuju svoj boravak u zemlji bez stvarnog poslovnog angažovanja.
Prema rečima neimenovanih izvora iz budvanskog privrednog sektora, mnoge od ovih firmi „postoje samo na papiru“. Njihova stvarna svrha je isključivo omogućavanje legalizacije boravka. Poreski inspektori upozoravaju da na jednoj adresi može biti registrovano i po stotinu firmi koje se nikada nisu pojavile ni u jednoj poreskoj prijavi. Ovaj mehanizam se koristi širom crnogorskog primorja, ali Budva je, prema rečima jednog inspektora, epicentar takvih aktivnosti.
Pored problema sa fiktivnim firmama, ovakva praksa može imati i ozbiljne posledice po ekonomiju Crne Gore. Naime, fiktivne kompanije ne doprinose razvoju lokalne zajednice, ne plaćaju poreze i doprinose, a niti zapošljavaju lokalno stanovništvo. Ovo dovodi do smanjenja budžetskih prihoda i otežava konkurenciju onim firmama koje posluju pošteno i u skladu sa zakonima.
S obzirom na sve veći broj registrovanih fiktivnih preduzeća, postavlja se pitanje efikasnosti nadzora nad registracijom firmi u Crnoj Gori. Potrebno je da nadležni organi preduzmu mere kako bi se suzbilo osnivanje fiktivnih kompanija i osiguralo da svi preduzetnici posluju u skladu sa zakonima. Takođe, potrebno je i unaprediti procedure registracije, kako bi se smanjio prostor za manipulacije.
U poslednje vreme, postoji sve veća potreba za reformom sistema koji omogućava ovakvu vrstu poslovanja. Uvođenje rigoroznijih kontrola i provere identiteta prilikom registracije firmi moglo bi biti ključno za smanjenje broja fiktivnih preduzeća. Takođe, edukacija preduzetnika o zakonitostima poslovanja i posledicama osnivanja fiktivnih firmi mogla bi doprineti smanjenju broja takvih slučajeva.
U zaključku, fenomen fiktivnih preduzeća u Budvi i širom Crne Gore predstavlja ozbiljan izazov za ekonomsku stabilnost i pravni okvir zemlje. Ovaj problem zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija kako bi se osigurala fer i transparentna poslovna okolina za sve preduzetnike. Samo tako mogu se stvoriti uslovi za održiv ekonomski razvoj i prosperitet Crne Gore.
