U Paraćinskoj biblioteci „Dr Vićentije Rakić“ danas je bilo veoma živo povodom organizacije javnog časa u čast predstojećeg državnog praznika – Dana slovenske pismenosti i kulture, koji se obeležava 24. maja. Ovaj događaj je namenjen učenicima Osnovne škole „Đura Jakšić“, a održan je u čitaonici kao deo saradnje između biblioteke i paraćinskih škola.
Direktorka biblioteke, Biljana Drenovaković, podsetila je prisutne na značaj ovog datuma. Dan slovenske pismenosti i kulture ustanovljen je 24. maja u čast vizionara i misionara, braće Ćirila i Metodija iz Soluna, koji su tvorci glagoljice, prvog slovenskog pisma. Ovi svetitelji su zaslužni za širenje pismenosti među slovenskim narodima, a njihov rad ima poseban značaj i u istoriji Srbije.
Drenovakovićeva je istakla da se Dan Ćirila i Metodija proslavlja ne samo u Srbiji, već i u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini i Severnoj Makedoniji. Takođe, napomenula je da je ćirilica mlađe i najrasprostranjenije pismo među slovenskim narodima.
Tokom javnog časa, učenici su imali priliku da nauče mnogo toga o istoriji ćirilice i glagoljice putem predavanja bibliotekara. Učenici su imali priliku da obnove svoje znanje o važnosti ovih pisama i njihovom uticaju na kulturu i pismenost u regionu.
Dan slovenske pismenosti i kulture datira još iz 1863. godine kada je ustanovljen u Rusiji. Ovaj dan je odabran kao datum kada su, posle svečanosti u čast obnove Carigrada, svetitelji Ćirilo i Metodije krenuli na svoj misionarski put u Moravsku 863. godine. Pre dolaska ovih prosvetitelja, Sloveni nisu imali pismo, a njihova glagoljica je bila prva azbuka koja je omogućila prevođenje jevanđelja na srpski jezik.
U Srbiji se Dan slovenske pismenosti i kulture obeležava kao državni praznik od 2019. godine, čime se dodatno naglašava značaj ćirilice i kulturnog nasleđa. Ovaj praznik je prilika da se kroz razne aktivnosti podstakne svest o važnosti očuvanja pismenosti i jezika.
Biblioteka „Dr Vićentije Rakić“ je kroz ovaj događaj pokazala svoju posvećenost obrazovanju i kulturi, a učenici su imali priliku da se upoznaju sa bogatom tradicijom slovenskog pisma. Ovakvi javni časovi doprinose razvoju svesti o značaju pismenosti i kulturnog identiteta među mladima.
Kroz razne interaktivne aktivnosti, učenici su mogli da se upoznaju sa istorijskim kontekstom i kulturološkim značajem pisama koja su oblikovala slovensku kulturu. Ovaj pristup učenja je veoma značajan za mlade generacije, jer im pomaže da razumeju i cene svoje kulturno nasleđe.
U narednim danima, biblioteka planira još sličnih aktivnosti koje će uključivati različite teme vezane za kulturu, istoriju i pismenost. Ove inicijative su od suštinskog značaja za razvoj svesti o važnosti čitanja i pisanja u savremenom društvu.
U zaključku, Dan slovenske pismenosti i kulture predstavlja ne samo priliku za proslavu, već i za obrazovanje i podsticanje mladih na očuvanje svog jezika i kulturnog identiteta. Ovakvi događaji u bibliotekama igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućih generacija koje će ceniti i njegovati svoje nasleđe.
