Mnoge poljoprivrednike danas muče izazovi opstanka u turbulentnim vremenima, a prilagodljivost i osluškivanje potreba tržišta postali su ključni za uspeh. Jasna i Slavko Urošević iz mačvanskog sela Zasavica jedan su primer kako se može uspešno prilagoditi i opstati u ovim teškim uslovima. Njihova poljoprivreda je duboko ukorenjena u njihovoj porodici, a obrađuju hektar i po zemlje gde se smenjuju kukuruz i pšenica. Kukuruz gaje jer imaju desetak svinja koje koriste za svoje potrebe.
Pre tri decenije, Uroševići su se bavili živinarstvom, konkretno gajenjem kokošaka. U to vreme, Slavko je ostao bez posla u brodogradilištu, a objekat gde su držali kokoške ostao je prazan. Tada im je pala na pamet ideja da započnu proizvodnju pečuraka, konkretno bukovača. Iako su započeli skromno sa samo 30 džakova, sreća im se osmehnula, pa danas proizvode u čak 2000 džakova.
U proizvodnji bukovača, način rada im nije menjala tokom svih ovih godina. Miceliju nabavljaju iz Ade od proverenih proizvođača, dok kao podlogu koriste slamu koju prethodno vlaže. Džakovi se pune naizmenično slojevima slame i micelije, a sa strane se izbuše rupe kako bi se omogućilo oticanje viška vode. Jasna naglašava da je važno da slama dolazi od proizvođača koji ne koristi previše pesticida i da se mora skladištiti u odgovarajućim uslovima.
Miselija se na dobro pripremljenoj slami, u tamnoj prostoriji pri temperaturi od 18 do 20 stepeni, razvija kroz hranljivu podlogu. Nakon toga, džakovi se premeštaju u gljivarnik, gde temperatura varira između 20 i 24 stepena, što je ključno za plodonošenje. Idealni uslovi omogućavaju da se prvi grozdovi beru već 21 dan nakon setve, ali berba može početi i ranije ukoliko su uslovi povoljni.
Berba se obavlja svakih petnaest dana, a trenutna cena bukovače iznosi 120 dinara po kilogramu u veleprodaji, dok u maloprodaji cena dostiže 500 dinara. Jasna ističe da se cena nije menjala već šest godina, ali napominje da vremenske prilike mogu značajno uticati na proizvodnju. Izuzetno visoke temperature i varljivo proleće otežali su im rad.
Proizvodnja bukovača zahteva puno truda i uključuje svakodnevnu setvu tokom dva meseca. Setva se obavlja u dva navrata, krajem februara i polovinom avgusta, a berba se vrši od marta do jula. Nakon svake berbe, objekat se temeljno čisti i dezinfikuje kako bi se pripremio za novu setvu.
Uroševići su mišljenja da bi u budućnosti mogli da prošire svoju ponudu sušenom bukovačom, što bi im omogućilo prisustvo na bazarima i pijacama. Interesovanje kupaca za bukovaču raste, a sve veći broj ljudi se okreće zdravijem načinu ishrane, što doprinosi popularnosti ovih pečuraka.
Uroševići, nakon tri decenije uspešne proizvodnje, smatraju da im ovaj posao omogućava pristojan život. Njihova sposobnost da se prilagode promenama i inovacijama u proizvodnji, kao i posvećenost kvalitetu, osigurali su im opstanak i uspeh na tržištu. Sa rastućim interesovanjem za zdravu ishranu i kvalitetne proizvode, Uroševići su spremni da nastave sa svojom tradicijom i doprinosom lokalnoj zajednici kroz proizvodnju bukovača.
