Dok su minimalne starosne granice za lokale u kojima se služi alkohol uobičajene širom sveta, gornje starosne granice su prava retkost. U jednom japanskom pabu, međutim, ubuduće će biti dobrodošli samo gosti mlađi od 40 godina. Ova izakaja, poznata kao „Tori Yaro Dogenzaka“, smeštena je u tokijskom kvartu Šibuja. Početkom godine, na ulazu se pojavio natpis koji jasno naglašava da je ulaz dozvoljen gostima starosti između 29 i 39 godina. „Ovo je izakaja za mlađe generacije, samo za mlađe od 40 godina“, stoji na natpisu.
Ovaj pab je deo većeg lanca, ali se čini da je samo lokal u Šibuji odlučio da postavi ovako jasno starosno ograničenje. Postoje određeni izuzeci, koji su napisani sitnim slovima. Stariji gosti mogu ući ako je bar jedna osoba u njihovoj grupi mlađa od 39 godina. Pored toga, prijatelji ili članovi porodice zaposlenih, kao i poslovni partneri restorana, takođe su izuzeti iz ovog ograničenja.
Iako ovo starosno ograničenje može izgledati kao strog pristup, mere ne mogu pravno da se sprovedu, pa starije osobe mogu zahtevati ulaz ako to žele. Prema informacijama sa portala Japan Today, osoblje na ulazu proverava da li je gost u „odgovarajućem stanju“, što ostavlja nejasnoće da li se to odnosi na odevanje ili nivo alkoholisanosti, kao i da li mu odgovara atmosfera lokala.
Ova gornja starosna granica uvedena je kako bi se očuvala usklađenost između atmosfere lokala i očekivanja gostiju. Lanac je poznat po pristupačnim cenama, jednostavnom uređenju i živahnoj atmosferi, koja je osmišljena da privuče mlađu publiku. PR predstavnik lanca, Tošihiro Nagano, izjavio je za Japan Today da je odluka doneta jer se stariji gosti često žale na buku u restoranu, pa su odlučili da ograniče ulazak kako bi svi gosti bili zadovoljni svojim iskustvom.
Na društvenim mrežama, ova odluka je ocenjena kao „diskriminatorna“. Jedan od komentatora je primetio da „postoji razlika između fizičkih i mentalnih godina ljudi“. Ipak, slična praksa već odavno se primenjuje u mnogim lokalima u Južnoj Koreji. U studentskoj četvrti Hongde u Seulu, mnogi klubovi neformalno zabranjuju ulaz osobama starijim od 30 godina, dok neki spuštaju granicu čak na 28 ili 25 godina. Takođe, u četvrtima Itaewon i Gangnam, neki lokali odbijaju starije goste.
Prema pisanju lista The Korea Times, mnogi sportski centri i kafići su uveli takozvane „zone bez seniora“, uz obrazloženje da se stariji gosti ne uklapaju u atmosferu tih mesta. Ova ograničenja se najčešće odnose na osobe starije od 70 godina. Sve ovo ukazuje na trend u kojem se stariji gosti često isključuju iz određenih društvenih okruženja, što može biti kontroverzno i izazvati raspravu o starosnim granicama i njihovom uticaju na društvo.
Iako su ovakve mere donekle razumljive u kontekstu očuvanja atmosfere u lokalima, važno je razmotriti i posledice koje mogu imati na starije generacije. Diskusije o ovim pitanjima nastavljaju da se šire, a mnogi se pitaju da li bi takva ograničenja mogla postati uobičajena praksa i u drugim delovima sveta. U svakom slučaju, „Tori Yaro Dogenzaka“ postavlja zanimljiv primer i otvara vrata za razgovor o tome kako različite starosne grupe doživljavaju i dele javne prostore.
