Japanski naučnik Tomojasu Horikava razvio je inovativnu tehniku koja kombinuje skeniranje mozga i veštačku inteligenciju (AI) kako bi mentalne slike ljudi preveo u opisne rečenice. Ova metoda, nazvana „titlovanje uma“, omogućava analizu moždane aktivnosti i generativne AI modele da interpretiraju vizuelne detalje, kao što su objekti, mesta, radnje i odnosi među njima.
Horikava je testirao svoju metodu na šest učesnika koji su gledali više od 2.000 video-snimaka. Tokom ovog procesa, AI dekoderi su trenirani da povežu skeniranu moždanu aktivnost sa numeričkim sekvencama. Kada se skeniranje mozga izvrši, sistem generiše niz reči koje odgovaraju dekodiranoj aktivnosti. Ova tehnologija može da otkrije šta osoba misli kada gleda određene slike ili video sadržaje.
Stručnjaci ističu poseban potencijal ove tehnologije u medicinskoj primeni. Naime, „titlovanje uma“ može da pomogne osobama sa afazijom, ALS-om (amiotrofičnom lateralnom sklerozom) ili onima koji imaju komunikacijske poteškoće, poput autističnih osoba. Ova metoda bi mogla da poboljša kvalitet života mnogih ljudi koji se suočavaju sa izazovima u komunikaciji.
Ipak, sa razvojem ovakvih tehnologija dolaze i ozbiljna etička pitanja. Stručnjaci upozoravaju na rizik po privatnost, jer bi „titlovanje misli“ moglo otkriti privatne misli pojedinca pre nego što ih verbalizuje. Ovo postavlja važno pitanje: do koje mere je etički dozvoljeno „čitanje“ misli? U svetu gde je privatnost sve više ugrožena, ovakvi metodi mogu izazvati zabrinutost i otpor javnosti.
Horikava naglašava da je njegova metoda još uvek ograničena. Trenutno zahteva velike količine podataka i aktivnu saradnju učesnika. Takođe, važno je napomenuti da trenutna tehnologija nije u stanju da lako čita misli, već se oslanja na analizu moždane aktivnosti u specifičnim situacijama. Ovo ukazuje na to da će biti potrebno još mnogo istraživanja i razvoja pre nego što ova tehnologija postane široko primenjena.
Uprkos izazovima, potencijalne koristi ove tehnologije su značajne. Mogućnost da se mentalne slike pretvore u reči može otvoriti nove mogućnosti za komunikaciju. Na primer, pacijenti koji imaju poteškoće u govoru mogu dobiti način da izraze svoje misli i osećanja, čime bi se poboljšala njihova interakcija sa okolinom.
Osim toga, ova tehnologija može imati primenu i u istraživačkom radu. Razumevanje kako ljudski mozak obrađuje vizuelne informacije može doprineti razvoju novih metoda u neurološkim istraživanjima. Takođe, može pomoći u razumevanju različitih mentalnih stanja i poremećaja, što bi moglo dovesti do boljih tretmana i terapija.
Pored toga, važno je naglasiti da bi ovakva tehnologija mogla imati i komercijalne primene. Na primer, u industriji zabave, „titlovanje uma“ bi moglo omogućiti stvaranje personalizovanih iskustava za gledaoce, gde bi sadržaj mogao biti prilagođen prema onome što gledalac želi da vidi ili doživi.
U zaključku, razvoj metode „titlovanja uma“ predstavlja značajan korak napred u oblasti veštačke inteligencije i neuroznanosti. Iako se suočava sa izazovima i etičkim pitanjima, potencijalne koristi su ogromne. Uz pravi pristup i regulative, ova tehnologija bi mogla promeniti način na koji komuniciramo i razumemo jedni druge, otvarajući vrata novim mogućnostima u medicini i svakodnevnom životu.
