Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković nedavno je izneo svoje stavove o kontroverznom pokliču „Za dom spremni“, koji se često povezuje s ustaškim režimom i Nezavisnom Državom Hrvatskom (NDH). Tokom izjave za medije, Jandroković je naglasio da će ovaj poklič biti sankcionisan u slučaju da se koristi za veličanje ustaštva. Njegove reči dolaze u trenutku kada se u Hrvatskoj vode debate o nasleđu ustaškog režima, posebno u kontekstu nacionalnog identiteta i istorijske svesti.
Jandroković je istakao da je jasno protiv svake provokacije koja ima za cilj glorifikaciju ustaškog režima, ali je takođe naglasio da osuđuje i komunistički totalitarizam. Njegova izjava može se tumačiti kao pokušaj da se postigne ravnoteža u osudi totalitarnih režima, dok se istovremeno nastoji zadržati nacionalni ponos. „Ako vidim da se radi o provokaciji s ciljem veličanja ustaškog režima, tada ću to sankcionisati“, rekao je Jandroković, što sugeriše da će parlament ozbiljno pristupiti ovakvim pitanjima u budućnosti.
Ova tema je, međutim, veoma delikatna u Hrvatskoj, gde su podeljena mišljenja o ustaškom pokretu. Dok neki smatraju da je „Za dom spremni“ deo istorijske baštine, drugi ga vide kao simbol zla i mržnje. Jandrokovićeva izjava dolazi u vreme kada se u društvu vodi sve intenzivnija rasprava o tome kako se nositi s prošlošću i kako obeležiti istorijske događaje.
U proteklim godinama, Hrvatska je suočena s kritikama zbog načina na koji se seća i interpretira svoju istoriju iz Drugog svetskog rata. Mnogi smatraju da je potrebno raditi na pomirenju i razumevanju, umesto na glorifikaciji prošlih režima. Jandrokovićeva izjava može se shvatiti kao korak ka izgradnji takvog društvenog konsenzusa, iako će biti interesantno videti kako će se to reflektovati u praksi.
Osim toga, Jandroković je na sednici Predsedništva Hrvatskog sabora razgovarao o važnosti poštovanja zakona i pravila u radu parlamenta. Njegova odluka da sankcionira upotrebu uvredljivih simbola i izraza ukazuje na težnju ka očuvanju dostojanstva institucije koju vodi. U tom smislu, njegov stav može se smatrati pozitivnim korakom ka jačanju demokratskih vrednosti i unapređenju političke kulture u zemlji.
Ipak, izazovi ostaju. Kritičari upozoravaju da će se neka pitanja, posebno ona vezana za nacionalni identitet i kolektivnu memoriju, teško rešiti bez šireg društvenog konsenzusa. Mnogi veruju da je potrebno otvoreno razgovarati o kontroverznoj prošlosti, umesto da se ona previđa ili minimizuje. U tom kontekstu, pitanje „Za dom spremni“ i dalje ostaje sporno i izaziva snažne emocije među građanima.
U skladu s tim, političke stranke će morati da budu oprezne u svojim izjavama i postupcima, kako bi izbegle dodatne tenzije. Jandrokovićova izjava može poslužiti kao signal da se u Hrvatskom saboru razmatraju ozbiljna pitanja vezana za nacionalni identitet, ali i kao podsticaj za širu diskusiju o tome kakvu Hrvatsku želimo da gradimo u budućnosti.
S obzirom na sve veće podele u društvu, neophodno je da se pronađe zajednički jezik koji će omogućiti konstruktivan dijalog. Jandrokovićeva spremnost da se suoči s ovim pitanjima može biti prvi korak prema pomirenju i izgradnji društva koje će biti otvoreno za različita mišljenja, ali i kritički nastrojeno prema svim oblicima totalitarizma. U tom smislu, razmatranje prošlosti i njenog uticaja na sadašnjost i budućnost ostaje ključno pitanje za Hrvatsku.
