Prema poslednjim istraživanjima, Jadransko more se suočava sa ubrzanim zagrevanjem i povećanjem saliniteta, procesom koji se odvija brže nego što su ranije klimatske projekcije predviđale. Ovi podaci su rezultat studije koju su sproveli naučnici sa Instituta „Ruđer Bošković“ u Zagrebu i Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu. Istraživanje je deo međunarodnog projekta fokusiranog na Južnuadransku kotlinu, najdublji deo Jadranskog mora.
Rezultati studije pokazuju da se temperatura i salinitet dubokih voda u ovom regionu povećavaju znatno brže nego što se očekivalo. Na dubini od 1.000 metara, temperatura mora je porasla za 0,8 stepeni Celzijusa u poslednjih deset godina, dok je salinitet povećan za 0,2 promila. Ove promene predstavljaju najbrže zabeležene promene na dubinama Sredozemnog mora do sada.
Autori studije upozoravaju da su ovo promene koje su se prema modelima očekivale tek krajem veka, ali su već postale stvarnost. Jadransko more ima ključnu ulogu u regulaciji temperature celog Mediterana. Tokom hladnih zimskih meseci, guste hladne vode iz severnog Jadrana struje prema dnu i kroz Otrantska vrata ulaze u dublje slojeve Mediterana, obezbeđujući kiseonik.
Međutim, studija naglašava da funkcija Jadranskog mora kao prirodnog „termostata“ postaje sve slabija. S obzirom na to da Jadran sada šalje toplije i slanije vode prema jugu, dolazi do dodatnog zagrevanja celog mediteranskog bazena. Ova promena može imati ozbiljne posledice po ekosistem, jer utiče na biodiverzitet i morski život.
U istraživanju se takođe ističe da Jadransko more podložne više međusobno povezanih procesa, uključujući globalno zagrevanje, smanjene padavine, smanjen dotok reka i dolazak toplijih voda iz istočnog Mediterana. Naučnici su primetili naglu promenu u ovim parametrima oko 2005. godine, kada su temperatura i salinitet u dubinama počeli da kontinuirano rastu.
Ivica Vilibić, jedan od autora studije, naglašava da se ne radi o postepenom prilagođavanju već o nagloj tranziciji prema novom režimu koji još uvek nije potpuno razumeo. Ove promene su posebno zabrinjavajuće, jer bi toplija voda obično trebala biti manje gusta, ali povećanje saliniteta zapravo povećava gustinu, što omogućava duboke konvektivne procese, ali uz smanjeni sadržaj kiseonika. Ovo može imati ozbiljne posledice po morski život.
Troposke vrste, koje su do sada bile retkost u Jadranskom moru, postaju sve prisutnije, što ukazuje na promene koje se dešavaju u morskom ekosistemu. Uvođenje ovih vrsta može poremetiti postojeće ekosisteme i izazvati promene u odnosu između različitih vrsta. Na primer, povećanje temperature može dovesti do smanjenja broja hladnoljubivih vrsta, dok se tropske vrste mogu brže prilagoditi novim uslovima.
Ova istraživanja naglašavaju potrebu za hitnom akcijom u vezi sa klimatskim promenama. Neophodno je razviti strategije za očuvanje morskih ekosistema i prilagođavanje njihovim potrebama. Takođe, povećana svest o uticaju ljudskih aktivnosti na morski život može pomoći u smanjenju negativnih posledica.
U svetlu ovih nalaza, važno je da vlade i međunarodne organizacije prepoznaju hitnost ovih problema i donesu odluke koje će doprineti očuvanju Jadranskog mora i njegovog bogatstva. U suprotnom, posledice mogu biti dalekosežne, ne samo za morski život već i za ljude koji zavise od ovih resursa.
