Evropska unija je nedavno proglasila projekat „Jadar“ strateškim projektom za EU u okviru Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA). Ova odluka, iako očekivana, otvara brojna pitanja o budućnosti litijuma i potencijalnim koristima za Srbiju i Evropu. O ovom statusu razgovarali smo sa Emilom Atanasovskim, direktorom „Rio Tinta“ za saradnju sa državnim institucijama i civilnim društvom.
Prema Atanasovskom, Srbija bi sa proizvodnjom od 58.000 tona litijum karbonata godišnje mogla postati ključni igrač u evropskom snabdevanju litijumom. On naglašava da postoji potencijal za otvaranje više od 20.000 novih radnih mesta u zemlji. Međutim, ističe da odluka Evropske unije o strateškoj važnosti ovog projekta ne znači automatsku podršku, već da se striktno mora slediti zakonski okvir.
Atanasovski je pojasnio da odluka Evropske komisije ne ubrzava procedure za otvaranje projekta. Ova odluka je, pre svega, signal strateške važnosti i poverenja u izvodljivost projekta. Prva i najvažnija procedura je završetak studije procene uticaja na životnu sredinu, nakon čega dolaze ostale dozvole. „Ne radimo ništa ‘ispod žita’, sve procedure se sprovode u skladu sa zakonom“, naglašava Atanasovski.
Projekat „Jadar“ je prošao rigoroznu evaluaciju nezavisnih stručnjaka i morao je da ispuni stroge kriterijume u skladu s evropskim standardima zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Atanasovski objašnjava da nijedan projekat koji bi ugrozio prirodu ne može dobiti status strateškog projekta. „Zato smo sproveli najobuhvatnija naučna istraživanja ikada za jedan rudarski projekat u Srbiji“, dodaje on.
Kao nosilac strateškog projekta, „Rio Tinto“ će biti obavezan da redovno izveštava Evropsku komisiju o napretku i da prijavljuje sve značajne promene u realizaciji projekta. Takođe, strategija transparentnosti uključuje izradu internet stranice sa informacijama od značaja za lokalno stanovništvo, čime se osigurava praćenje svih aktivnosti projekta.
Atanasovski je istakao važnost poverenja i otvorenog dijaloga sa svim zainteresovanim stranama, uključujući kritičare. U cilju jačanja transparentnosti, predviđen je mehanizam kontrole koji uključuje lokalnu zajednicu u nezavisnom praćenju uticaja projekta na životnu sredinu. Članovima zajednice biće dostupna potrebna oprema i stručna obuka kako bi mogli samostalno pratiti emisije u oblastima kao što su kvalitet vazduha, vode i zemljišta.
S obzirom na brze promene u globalnom tržištu i energiju, Atanasovski ističe da je Srbija u poziciji da postane lider u proizvodnji litijuma u Evropi. „Ovaj voz zelenih tehnologija, energetske tranzicije i ekonomskog razvoja ubrzava. Srbija može biti prva zemlja u Evropi sa ozbiljnom proizvodnjom litijuma“, naglašava on.
Projekat „Jadar“ donosi brojne koristi za Srbiju i lokalnu zajednicu. Prema nezavisnoj studiji, postoji potencijal za otvaranje više od 20.000 novih radnih mesta, dupliranje direktnih stranih investicija i modernizaciju infrastrukture. „Sa 58.000 tona litijum karbonata godišnje, Srbija bi mogla postati ključni igrač u snabdevanju Evrope sirovinama neophodnim za proizvodnju baterija i električnih vozila“, dodaje Atanasovski.
Uz to, lokalna samouprava u Loznici mogla bi ostvariti dodatni prihod od 25 miliona evra godišnje od poreza, što bi značajno poboljšalo budžet za ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo. „Ovaj projekat je više od rudnika litijuma; on može postati oslonac za razvoj celog lanca vrednosti u sektoru e-mobilnosti“, zaključuje Atanasovski.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je projekat „Jadar“ više od samo rudarske operacije. On predstavlja šansu za ekonomsku transformaciju Srbije i jačanje njene pozicije na evropskoj i globalnoj sceni, uz strogo poštovanje ekoloških standarda i transparentnost prema lokalnoj zajednici.
