U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker otkriva transkripte privatnih razgovora slavnog fizičara Alberta Ajnštajna iz poslednjih godina njegovog života. Ovi razgovori, vođeni sa njegovom partnerkom Johanom Fantovom, otkrivaju ne samo Ajnštajnovu ličnost, već i njegove političke stavove, interesovanja za umetnost i muziku, kao i njegov lični pogled na svet.
Fantova je vodila detaljne beleške o Ajnštajnovim rečima, verovatno uz njegovo odobrenje, a njeni dnevnici su otkriveni tek 2004. godine. U knjizi, fon Beker analizira ove transkripte, ističući Ajnštajnovu sposobnost da se poveže sa ljudima oko sebe. U jednom od razgovora, Ajnštajn se opisuje kao „magnet za sve lude ljude“, dodajući da ga njihovo razmišljanje intrigira i da želi da im pomogne.
Prema rečima fon Bekera, Ajnštajn je svoje misli i osećanja prenosio Fantovoj, govoreći joj o tome šta mu se dešavalo tokom dana, o čemu razmišlja, kao i o knjigama i muzičkim delima koja je slušao. Ovi transkripti pronađeni su u Prinstonu, gde je Ajnštajn radio na Institutu za napredne studije.
Beker je izrazio oduševljenje što je imao priliku da zaviri u um jedne od najpoznatijih ličnosti 20. veka. U razgovorima se može primetiti Ajnštajnov interes za društvena pitanja i otvorenost prema različitim mišljenjima. Kao stariji čovek, i dalje je bio strastven u svojim interesovanjima i kritikama društvenih fenomena.
U transkriptima, Ajnštajn se pojavljuje kao odlučan kritičar kapitalizma i naoružavanja tokom Hladnog rata. On se identifikuje kao „stari revolucionar“, priznavši da je politički „Vezuv koji bljuje vatru“. Kritikuje gomilanje naoružanja na Istoku i Zapadu, kao i ekstremni kapitalizam koji stvara velike razlike u bogatstvu.
Ajnštajn je takođe branio Roberta Openhajmera, oca atomske bombe, koji je bio pod sumnjom da je komunist. Fon Beker naglašava da bi Ajnštajn danas bio glasni protivnik trenutnom američkom predsedniku, ukazujući na to kako su američki konzervativci u prošlosti kritikovali sve kritičke umove.
Kao jevrejski naučnik, Ajnštajn je bio „državni neprijatelj broj jedan“ pod nacističkim režimom i nikada se nije vratio u Nemačku nakon što je pobegao iz zemlje tokom Hitlerovog uspona na vlast. Nakon Holokausta, on je podržavao osnivanje Izraela, videći potrebu za sigurnim utočištem za Jevreje. Ipak, Beker naglašava da je Ajnštajn, iako je podržavao Izrael, bio kritičan prema mladom izraelskom režimu.
Ajnštajn je često zagovarao jednaka prava između jevrejskih Izraelaca i arapskih Palestinaca, što zvuči savremeno i relevantno i danas. Beker izražava želju da bi neko sa Ajnštajnovim moralnim i intelektualnim autoritetom mogao da se čuje u današnjim raspravama o ovim pitanjima.
Knjiga „Ajnštajnovi protokoli“ otvara nova poglavlja u razumevanju Ajnštajnovog života, njegovih stavova i osećanja, a takođe pruža uvid u njegovu kompleksnu ličnost. Ona nas podseća da su veliki umovi često i duboko ljudski, sa svojim borbama, preprekama i empatijom prema drugima. Ajnštajn ostaje simbol intelektualnog i moralnog angažovanja, čiji su stavovi i dalje inspiracija za mnoge, a njegova reč može da bude vodič kroz savremene izazove.
