Setva pšenice u Srbiji još uvek nije završena, a ratari se suočavaju sa brojnim izazovima koji ometaju proces. Nedavne kiše su konačno omogućile da zemljište postane dovoljno vlažno za setvu, a procene ukazuju da će se setva nastaviti još nekoliko dana, pa čak i u prvoj sedmici decembra. Prema podacima „Žita Srbije“, do sada je posejano oko 600.000 hektara pšenice, a očekuje se da će se dodatnih 20.000 do 30.000 hektara zasijati u narednim danima.
Direktorka „Žita Srbije“, Sunčica Savović, ističe da se očekuje da će ukupna površina pod pšenicom dostići oko 620.000 hektara, što je ispod prvobitno predviđenih 650.000 hektara. Velika suša koja je pogodila region tokom prethodnih meseci doprinela je tome da se setva ne završi u optimalnom roku, a neki ratari su se odlučili da odustanu od setve pšenice. U centralnim delovima Srbije, setva bi mogla trajati do kraja novembra, a neki zemljoradnici će možda posejati pšenicu čak i početkom decembra.
Jedan od značajnih problema ove godine je i nedostatak sertifikovanog semena, jer je na tržištu dostupno seme samo za 350.000 hektara. To znači da će skoro polovina površina biti zasijana semenom koje su proizveli sami zemljoradnici. Ova situacija, u kombinaciji sa klimatskim promenama, može negativno uticati na kvalitet zrna i prinos u narednoj žetvi.
Prof. dr Miroslav Malešević, stručnjak za pšenicu, ukazuje na to da Srbija nema velike zalihe iz prethodnih godina, ali da izvoz domaće pšenice teče normalno. Uz primenu standardne tehnologije gajenja, sa površinama koje su pod pšenicom, moglo bi se ostvariti dovoljno žita za domaće potrebe i izvoz. On takođe napominje da se evropske države u velikoj meri snabdevaju kvalitetnom pšenicom iz Mađarske.
Međutim, globalna recesija u prometu pšenice primetna je, a slični problemi se javljaju i među farmerima u zemljama EU. Uz visoke subvencije, proizvođači u tim zemljama lakše podnose niže cene na berzama. Zbog pada tehnološkog kvaliteta zrna, usled velike zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala, kvalitet merkantilne pšenice u Srbiji je značajno opao. Ranije prepoznat po visokom kvalitetu, Srbija se sada suočava sa problemima usled nedostatka podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i nedostatka kontrole kvaliteta zrna pri otkupu i skladištenju.
Izvoz domaće pšenice i brašna je opao, a cena merkantilne pšenice pala je na nivo stočne pšenice, što dodatno otežava situaciju. Probleme sa viškovima pšenice mogli bi dodatno usložniti, a stočarstvo, uprkos naporima Ministarstva poljoprivrede, sporo se oporavlja, iako bi moglo utrošiti deo pšenice slabijeg kvaliteta.
Prema višegodišnjim podacima, optimalni period za setvu pšenice je između 10. i 20. oktobra, kada se postižu najveći prinosi. Setva nakon 10. novembra obično rezultira nižim prinosima, uz veliku varijabilnost koja zavisi od vremenskih uslova. Ove godine, vremenski faktori su bili ključni u određivanju trajanja setve.
U svetlu svih ovih izazova, ratari u Srbiji se suočavaju sa neizvesnom budućnošću, a stručnjaci ukazuju na potrebu za boljim planiranjem i podrškom kako bi se obezbedili stabilni prinosi i kvalitet pšenice. Setva pšenice i njena budućnost u Srbiji zavise od mnogih faktora, uključujući klimatske promene, dostupnost semena i tržišne uslove, a svaki od njih igra ključnu ulogu u održavanju stabilnosti poljoprivrednog sektora u zemlji.
