BEOGRAD – Izvođenjem drame „Frida Kalo“ autorke Sanje Domazet, u režiji Ivane Vujić, večeras je na Maloj sceni Madlenianuma svečano obeležen Dan Male scene ovog beogradskog pozorišta. Ova predstava je, sa 123. izvođenjem, postala najdugovečnija u repertoaru Madlenianuma, a publika je nagradila njen završetak glasnim aplauzom.
Drama o životu i unutrašnjim borbama slavne meksičke slikarke Fride Kalo osvetljava njenu turbulentnu i strastvenu vezu sa Dijegom Riverom, ali i unutrašnje disonance jedne žene rastrzane između bola, stvaranja i ljubavi. Kroz prizmu Fridinog života, predstava istražuje teme umetnosti, identiteta i emotivnih borbi, što je posebno resoniralo s publikom, koja je na kraju izvođenja iskazala svoje divljenje.
Upečatljiva scenografija Koste Bunuševca i kostimi Dušice Knežević doprinose stvaranju atmosfere koja oživljava ključne trenutke Fridinog života. Ova produkcija uspeva da prenese emocije i dramatičnost kroz vizuelne i zvučne elemente, čime se dodatno pojačava doživljaj predstave.
Ulogu Fride tumačila je talentovana Dobrila Stojnić, dok je lik Mlade Fride igrala Vanja Milačić, čime su obema glumicama omogućene da prikažu različite faze Fridinog života i njen razvoj kao umetnice. Slobodan Beštić je uspešno dočarao kompleksnu figuru Dijega Rivere, koji je bio ne samo njen ljubavnik, već i ključni oslonac u njenoj umetnosti.
Vanja Ejdus je takođe ostavila značajan utisak igrajući više likova, uključujući Lolu, Kristinu i Antonena Artoa, čime je dodatno obogatila scensku dinamiku. Pored njih, u predstavi su nastupali i Zoran Ćosić kao Lav Trocki, Bogdan Bogdanović kao Giljermo Kalo, te Vukan Šebez u simboličnoj ulozi Boga. Ovi glumci su doprineli raznolikosti i dubini narativa, čime su obogatili celokupno izvođenje.
U ekipi su se našli i igračice Dunja Jukić i Lena Ćulibrk, dok dramaturgiju potpisuje Slavenka Milovanović. Njihovo zajedničko delovanje stvorilo je snažnu umetničku celinu koja je na pravi način odražavala Fridin duh i njenu borbu kroz umetnost.
Ova predstava nije samo prikaz Fridinog života i umetničkog stvaralaštva, već i duboka analiza ljudskih emocija, strahova i želja. Publika se tokom izvođenja mogla poistovetiti sa Fridinim unutrašnjim demonima, njenim trenucima sreće i tugovanja, što je dodatno pojačalo emocionalnu povezanost s likovima.
Dan Male scene Madlenianuma tako je obeležen na poseban način, ističući značaj umetnosti i pozorišta u savremenom društvu. Ova predstava podseća na važnost umetnosti kao sredstva za izražavanje i razumevanje ljudske prirode, a Frida Kalo kao figura inspiracije ostaje relevantna i danas.
U zaključku, izvođenje drame „Frida Kalo“ pokazuje ne samo talent i posvećenost glumaca i umetničkog tima, već i snagu pozorišta da pokrene važne teme i da publiku navede na razmišljanje. Ova produkcija je još jedan dokaz da umetnost ima moć da inspiriše, pokrene i izazove duboke emocije, ostavljajući snažan utisak na sve prisutne.
