Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, izrazio je svoje čestitke svim Srbima povodom Dana državnosti Srbije, koji se obeležava 15. februara. U svom obraćanju na TV Pink, Knežević je istakao važnost praznika i izvinio se srpskom narodu, posebno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, zbog toga što predsednik Crne Gore Jakov Milatović nije uputio čestitke.
Knežević je došao u Beograd kako bi proslavio ovaj značajan datum, naglašavajući da je Sretenje veliki praznik za sve Srbe. „Želim da čestitam svim Srbima gde god živeli i da se izvinim i srpskom narodu, naravno i državnom rukovodstvu, posebno predsedniku Aleksandru Vučiću, zato što naš predsednik Jakov Milatović, nije čestitao praznik narodu Srbije“, rekao je on.
On je primetio da su čestitke povodom Dana državnosti stigle od svetskih lidera, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa, predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga. Međutim, istakao je da Milatović, koji je izabran velikim delom glasovima Srba, nije učinio isto. Knežević je takođe ukazao na to da brat Jakova Milatovića živi u Beogradu, sugerišući da je mogao barem njemu da uputi čestitku.
„Pa mogao je bar bratu da čestita Dan državnosti“, dodao je Knežević, naglašavajući da dan još nije gotov i da bi Milatović možda mogao da učini to pred ponoć „poput Pepeljuge“. Ova izjava ukazuje na određenu dozu ironije i nezadovoljstva prema trenutnoj situaciji u Crnoj Gori i odnosima između Crne Gore i Srbije.
Dan državnosti Srbije, koji se obeležava 15. februara, predstavlja važan istorijski trenutak. Na ovaj dan 1804. godine, pod vođstvom Karađorđa, počeo je Prvi srpski ustanak protiv Otomanske vlasti, dok je 1835. godine donet prvi srpski ustav. Ovaj praznik simbolizuje borbu Srba za slobodu i nezavisnost, kao i formiranje modernih srpskih državnih institucija.
S obzirom na to da su odnosi između Srbije i Crne Gore često napeti, posebno nakon sticanja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine, ovakve izjave i gestovi imaju dodatnu težinu. Kneževićev poziv na jedinstvo i čestitke upućene Srbima mogu se smatrati pokušajem da se istakne povezanost između Srba u Srbiji i Crnoj Gori, kao i potreba za jačanjem tih veza u vreme kada su politički odnosi složeni.
Knežević je takođe naglasio važnost očuvanja srpskog identiteta i tradicije, kao i potrebu za zajedništvom među Srbima, bez obzira na to gde žive. Njegova izjava može se interpretirati kao poziv na nacionalnu solidarnost i jedinstvo, što je posebno važno u trenutnim geopolitičkim okolnostima.
Pored političkih aspekata, ovakvi događaji i izjave takođe ukazuju na kulturnu dimenziju srpskog identiteta. Dan državnosti nije samo politički praznik, već i prilika da se afirmišu srpske vrednosti, tradicije i istorija. U tom smislu, Kneževićev istup može se posmatrati kao deo šireg napora da se očuva srpsko nasleđe i podstakne ponos na srpsku kulturu.
U zaključku, Milan Knežević je svojim rečima uputio važnu poruku o jedinstvu i povezanosti Srba, istovremeno kritikovanjem predsednika Crne Gore zbog izostanka čestitki. Ovaj događaj podseća na značaj Dana državnosti kao simbola borbe za slobodu i identitet naroda, kao i na potrebu za jačanjem veza među Srbima, bez obzira na političke razlike.
