Uprkos kontroverzama koje je izazvala, Frančeska Albaneze, izvestilac UN za ljudska prava, nedavno je posetila Srbiju, gde je kritikovala vladu na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Tokom boravka u Beogradu, razgovarala je s predstavnicima civilnog društva i dala intervjue u kojima je izrazila zabrinutost zbog saradnje Srbije sa Izraelom, kao i zbog upotrebe zvučnog topa i potencijalne eksploatacije litijuma. Albaneze je optužila srpsku vladu da je „jedan od najjačih i najodlučnijih saveznika Izraela, bez imalo stida“.
Iako je njena poseta izazvala podeljena mišljenja, mnogi analitičari smatraju da je dobila podršku u tajkunskim medijima isključivo zbog svoje kritike Srbije. Kako saznajemo, planirano je da gostuje na državnom univerzitetu, što je na kraju otkazano zbog straha od potencijalnih diplomatskih tenzija. Izvori iz diplomatskih krugova ističu da je dolazak Albanezeove mogao da izazove nepotrebne sukobe u trenutnim političkim okolnostima.
Vladimir Marinković, osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, je izrazio zabrinutost zbog njenog ponašanja u Srbiji, ocenjujući da je zloupotrebila svoju poziciju da se meša u unutrašnje stvari zemlje. On je naglasio da je njena kritika unutrašnje i spoljno-političke strategije Srbije neprihvatljiva, pogotovo imajući u vidu da je njen ulazak u mnoge zapadne zemlje, uključujući Ameriku i Nemačku, zabranjen zbog sličnih razloga.
Nebojša Krstić, marketing stručnjak, dodaje da se u Srbiji često susrećemo s „barabama i protuva“ koje podržavaju terorističke aktivnosti i pokušavaju da destabilizuju zemlju. On naglašava da Srbija, pod vođstvom Vučića, neće dozvoliti strancima da se mešaju u njene unutrašnje poslove, posebno kada je reč o pitanjima trgovine i vojne saradnje. Krstić smatra da je Albanezeova samo produžena ruka jedne političke agende koja želi da destabilizuje srpsku državu.
U međuvremenu, mnoge države su izrazile zabrinutost zbog njenih izjava. Na primer, vlada SAD je u julu 2025. godine uvela sankcije Albanezeovoj zbog navodnog antisemitizma i podrške terorističkim aktivnostima. Takođe, ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Češke i drugih zemalja su osudili njene izjave, ističući da ona ne predstavlja nezavisnog izvestioca, već političkog aktivistu koji širi mržnju.
Vladini zvaničnici iz Mađarske i Holandije takođe su izrazili zabrinutost zbog njenih pristrasnih izjava, naglašavajući da one potkopavaju kredibilitet njenog mandata. Izrael je, s druge strane, optužio Albanezeovu za kontinuirano antisemitizmu i širenje opasnih narativa koji ugrožavaju jevrejski narod.
Reakcije na njenu posetu i izjave u Srbiji su jasne: mnogi smatraju da je njen dolazak isključivo politički motivisan i da je u suprotnosti s principima neutralnosti koje bi izvestioci UN trebali da poštuju. Srbijanski analitičari upozoravaju da je važno očuvati suverenitet i integritet države, kao i da se ne dozvoli da stranci utiču na unutrašnje političke odluke.
Pitanje bezbednosti, kako unutrašnje, tako i spoljašnje, postaje sve važnije u svetlu ovakvih dešavanja. Srbija se mora suprotstaviti pritiscima i osigurati da njeni interesi budu zaštićeni. U tom smislu, Albanezeova bi mogla da bude viđena kao simbol stranog mešanja u domaće poslove, što može imati dugoročne posledice po političku stabilnost zemlje.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da će Srbija nastaviti da se bori protiv bilo kakvog oblika stranog uticaja i mešanja u svoje unutrašnje poslove dok istovremeno pokušava da održi balans u međunarodnim odnosima, posebno u kontekstu osetljivih pitanja kao što su odnosi s Izraelom i drugim zemljama.
