Brisel – Evropska komisija je osudila Izrael zbog usvajanja zakona o smrtnim kaznama, ocenivši taj potez kao „jasan korak unazad“ u pogledu poštovanja ljudskih prava, izjavio je portparol komisije Anuar El Anuni. Ovaj zakon smatra se veoma zabrinjavajućim za Evropsku uniju, a portparol je naglasio da je uvođenje smrtne kazne zajedno sa diskriminatornom prirodom zakona negativan trend u vezi sa obavezama Izraela prema ljudskim pravima.
Više evropskih zemalja izrazilo je „duboku zabrinutost“ zbog, kako su naveli, „de fakto diskriminatorskog karaktera zakona“. Španski premijer Pedro Sančez je izjavio da je izraelski zakon o smrtnoj kazni „korak bliže aparthejdu“. On je istakao da se radi o asimetričnoj meri koja se ne bi primenjivala na Izraelce koji su počinili iste zločine, naglašavajući da „isti zločin, drugačija kazna“ ne može biti pravda.
Novi zakon, koji je izraelski parlament usvojio u ponedeljak uveče, proširuje smrtnu kaznu na terorističke napade koji rezultiraju smrću izraelskih građana. Ova kazna se primenjuje samo na one koji „namerno izazovu smrt osobe sa ciljem poricanja postojanja Države Izrael“. Zakon je dobio podršku od 62 poslanika, uključujući izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, dok je 48 poslanika bilo protiv.
Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir, koji je zagovarao ovaj zakon, nosio je značku u obliku omče kao simbol svoje podrške. Nakon glasanja, Ben Gvir je na društvenoj mreži X izjavio: „Napisali smo istoriju!!! Obećali smo. Ispunili smo obećanje“.
Izraelski desničarski i krajnje desničarski poslanici su insistirali na proširenju smrtne kazne nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 osoba, pretežno civila, a 251 osoba je uzeta za taoce. Ovaj napad je pokrenuo izraelsku vojnu ofanzivu u Gazi, rezultirajući smrću desetina hiljada Palestinaca, većinom civila, dok je 90 procenata stanovništva raseljeno i velika područja su uništena.
Nakon ovog sukoba, primirje je uspostavljeno posredstvom američkog predsednika Donalda Trampa u oktobru 2025. godine, što je dovelo do oslobađanja preostalih 20 izraelskih talaca. Međutim, novo usvojeni zakon o smrtnoj kazni izazvao je brojne međunarodne kritike i zabrinutost u vezi sa poštovanjem ljudskih prava u Izraelu.
Ovaj zakon takođe dolazi u kontekstu šireg sukoba između Izraela i Palestinaca, koji traje decenijama. Mnogi analitičari ukazuju na to da ovakvi zakoni samo dodatno pogoršavaju situaciju i otežavaju mogućnost postizanja mira u regionu. Kritičari su takođe upozorili da bi ovakvi zakoni mogli dovesti do daljeg jačanja ekstremizma i nasilja, umesto da doprinesu stabilnosti i bezbednosti.
S obzirom na sve veće tenzije u regionu, kao i na međunarodne reakcije, ostaje neizvesno kako će ovaj zakon uticati na buduće odnose između Izraela i drugih zemalja, kao i na unutrašnju politiku. Evropska unija je jasno stavila do znanja svoj stav prema ovom zakonu, ali će biti zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i godinama, naročito u svetlu nedavnih sukoba i humanitarne krize koja je pogodila region.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica poziva na dijalog i mirno rešenje sukoba, dok se situacija u Izraelu i Palestini nastavlja razvijati, sa naglaskom na važnost poštovanja ljudskih prava i međunarodnih normi.
