Čovek iz Sremske Mitrovice, koji je redovno izmirivao svoj dug prema banci, doživeo je neprijatno iznenađenje kada je krajem 2025. godine saznao da mu je na nepokretnosti i vozilu upisana hipoteka, iako je smatrao da je dug u potpunosti plaćen. Tokom 2024. i 2025. godine, dug je izmirivan kontinuirano, uz znanje poverioca, a uplati su vršene prema instrukcijama koje je dobijao od punomoćnika banke i javnog izvršitelja.
Sagovornik ističe da je imao sve potrebne dokaze o uplati, uključujući potvrde i mejlove. Nakon što mu je rečeno da je glavni dug izmiren, platio je i poslednje troškove od 2.424,69 dinara. Smatrao je da je time izvršni postupak završen. Međutim, u decembru 2025. godine dobio je obaveštenje da su uvedene mere obezbeđenja nad njegovom imovinom. Iako nije bilo prinudne naplate ili prodaje imovine, on je bio šokiran kada je video da mu je stavljena hipoteka.
Na početku je pokušavao da razjasni situaciju razgovorima, ali bez uspeha. Odlučio je da se obrati isključivo pisanim putem, smatrajući da je to jedini način da dođe do rešenja. U svom mejlu naveo je sve važne tačke, uključujući tok uplata, činjenicu da je glavni dug izmiren, i zahtev za pojašnjenje osnova za hipoteku i njeno uklanjanje.
Nakon što je poslao detaljan mejl, stigao je odgovor iz banke da je hipoteka skinuta, bez dodatnih zahteva ili sporova. Ova situacija ga je naučila koliko je važno da se sve komunikacije vode pisanim putem. Veruje da bez tragova na papiru, kao da se ništa nije desilo.
Na osnovu svog iskustva, savetujući druge, naglašava da se ne treba oslanjati na usmene dogovore. Važno je tražiti pisanim putem tačno stanje duga i posebno zatražiti zaključenje izvršnog postupka. Takođe, ukazuje na značaj kontrole troškova i čuvanja svih potvrda i mejlova.
Njegov slučaj ukazuje na to da u izvršnim postupcima ne postoji prećutni završetak i da je važno sve formalizovati. Plaćen dug ne znači automatski da je postupak završen, jer dok predmet formalno postoji, postoji i rizik. On želi da upozori druge na važnost pisane komunikacije u ovakvim situacijama.
U zaključku, njegov savet je jasan: sve mora da se traži napismeno – stanje duga, zaključenje predmeta, skidanje tereta. Ovaj slučaj pokazuje da u izvršenju važi samo ono što je napisano, što je ključna poruka za sve koji se suočavaju sličnim problemima.
