U Skupštinu Crne Gore je stigao predlog Vlade za izmene Ustava, koji se odnosi na članstvo ministra pravde u Sudskom savetu. Ovim predlogom se planira da se ukine učešće ministra pravde u ovom telu, a većinu članova Sudskog saveta će činiti sudije koje biraju njihovi kolege. Ova inicijativa ima za cilj da ojača nezavisnost pravosuđa i uskladi ga sa evropskim standardima. Predlog će najpre biti razmatran u Ustavnom odboru.
Izmene se odnose na amandmane 8. i 9. Ustava Crne Gore, koji se bave sastavom Sudskog saveta i ulogom ministra pravde u disciplinskim postupcima protiv sudija. U saopštenju iz Vlade ističe se da uklanjanjem ministra pravde iz Sudskog saveta šalju snažnu poruku o depolitizaciji pravosuđa, kao i o dodatnom približavanju Evropskoj uniji.
U dokumentima koji prate predlog navodi se da prisustvo ministra pravde u Sudskom savetu može otvoriti prostor za politički uticaj na pravosuđe, što je u suprotnosti sa principima nezavisnosti sudske vlasti. Na taj način, predložene izmene imaju za cilj da se smanji politički uticaj na pravosudni sistem i obezbedi veća autonomija sudija u donošenju odluka.
Vlada Crne Gore podseća da je ministar pravde još u maju prošle godine odlučio da privremeno ne prisustvuje sednicama Sudskog saveta, niti da učestvuje u glasanju, dok se ne sprovedu ustavne izmene. Ove reforme su deo šire reforme pravosudnog sistema, koja se sprovodi u okviru instrumenta Evropske unije za reforme i rast. Kroz ove promene, Crna Gora teži da zatvori Poglavlje 23 u pregovorima o članstvu u EU, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.
Osim toga, ove izmene su u skladu sa preporukama Evropske komisije, koja je ukazala na potrebu za jačanjem nezavisnosti pravosuđa kao ključno pitanje za napredak Crne Gore ka članstvu u EU. U tom smislu, predložene izmene predstavljaju značajan korak ka reformi pravosudnog sistema i otvaranju mogućnosti za dublje integracije sa evropskim standardima.
Kao deo reformskog procesa, važno je napomenuti da su sudski saveti ključni organi u svakom pravosudnom sistemu, jer imaju zadatak da obezbede nezavisnost i nepristrasnost sudija. Odluke koje donose sudski saveti direktno utiču na kvalitet pravosudnog sistema, a samim tim i na poverenje građana u pravosudne institucije. Stoga, smanjenje političkog uticaja na ove institucije može doprineti jačanju vladavine prava.
Pored ovih izmena, Vlada Crne Gore planira i druge reforme koje se odnose na unapređenje pravosudnog sistema. To uključuje obuke za sudije, poboljšanje uslova rada u sudovima, kao i povećanje transparentnosti rada pravosudnih institucija. Ove mere su od suštinske važnosti za jačanje poverenja građana u pravosudne institucije i obezbeđivanje pravičnih suđenja.
U okviru šireg konteksta reformi, važno je napomenuti da je Crna Gora suočena sa brojnim izazovima, uključujući i potrebu za borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ove reforme u pravosudnom sistemu su neophodne ne samo za ispunjavanje obaveza prema EU, već i za unapređenje svakodnevnog života građana.
U zaključku, predlog za izmene Ustava koji se odnosi na Sudski savet predstavlja značajan korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa u Crnoj Gori. Ove izmene su deo šire reforme pravosudnog sistema koja se sprovodi kako bi se obezbedila usklađenost sa evropskim standardima i povećalo poverenje građana u pravosudne institucije. Očekuje se da će ove reforme doprineti daljem napretku Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji.
