Evropska komisija je predložila niz izmena u nacrtu sledećeg sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije, vrednog 1,8 biliona evra, u cilju sprečavanja odbijanja nacrta od strane poslanika Evropskog parlamenta. Ove izmene dolaze nakon pritiska glavnih političkih grupacija, poput Evropske narodne partije (EPP) i Progresivnog saveza socijalista i demokrata (S&D).
Plan budžeta, koji će finansirati aktivnosti EU od 2028. godine, zahtevao je kompromis zbog sve zategnutijih odnosa između Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Ključni sastanak, koji će se održati virtuelno, uključuje predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen, predsednicu Parlamenta Roberte Mecolu i dansku premijerku Mete Frederiksen, koja trenutno predsedava Savetom EU.
Jedan od glavnih problema je vezan za promene u regionalnim i poljoprivrednim fondovima, koji čine oko polovinu budžeta. Poslanici su izrazili zabrinutost da bi reforme mogle marginalizovati ulogu Parlamenta i lokalnih vlasti u procesu odlučivanja, dok bi nacionalne vlade dobile previše ovlašćenja. Kao odgovor na ove prigovore, Komisija je uvela „ruralni cilj“, koji obavezuje države članice da najmanje 10% svojih nacionalnih planova usmere na poljoprivredu, uz dodatna sredstva od 300 milijardi evra za poljoprivrednike.
Ova promena je dočekana s olakšanjem od strane nekih poslanika, koji smatraju da je to korak u pravom smeru. Ipak, jedan od glavnih sporova ostaje predlog da se regionalni i poljoprivredni fondovi objedine u jedinstveni finansijski okvir, što je izazvalo zabrinutost gradonačelnika i regionalnih lidera da će izgubiti uticaj na raspodelu sredstava.
U pokušaju da ublaži ove zabrinutosti, Komisija je predložila veću ulogu regionalnih predstavnika u odlučivanju o trošenju fondova, uključujući njihovo prisustvo na ključnim sastancima sa nacionalnim vladama i zvaničnicima Komisije. Takođe, predložene su garancije koje bi sprečile smanjenje plaćanja razvijenijim regionima, dopunjujući ranije obećanje o 218 milijardi evra garancija za siromašnije oblasti.
Na kraju, Komisija je naglasila potrebu za jačanjem uloge Evropskog parlamenta u odlučivanju o trošenju javnih sredstava EU, što bi moglo dodatno umanjiti napetosti između institucija. Ove promene predstavljaju pokušaj da se postigne kompromis i obezbedi podrška poslanika za budžet, koji se smatra ključnim za buduće finansiranje EU.
Evropska komisija se suočava s izazovima u pokušaju da stvori budžet koji će zadovoljiti sve članice i političke grupe unutar Parlamenta. Očekuje se da će dalji pregovori i sastanci biti od ključne važnosti za postizanje konačnog dogovora koji će omogućiti da budžet bude usvojen na vreme.
U svetlu ovih napetosti i reformi, budućnost evropskog budžeta i dalje ostaje neizvesna, a sve strane će morati da rade zajedno kako bi pronašle rešenja koja će omogućiti održivost i efikasnost budžeta EU u narednim godinama. Pregovori i dalja razmatranja u ovoj oblasti će biti ključni za uspeh budućih politika i projekata koji će oblikovati evropsku ekonomiju i društvo.
