BON – Odluka Sjedinjenih Američkih Država da se povuku iz ključnog sporazuma Ujedinjenih nacija o klimi izazvala je ozbiljne reakcije među svetskim liderima i stručnjacima. Izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) Sajmon Stil nazvao je ovaj potez „kolosalnim autogolom“, upozoravajući na negativne posledice koje će imati po američku ekonomiju, radna mesta i opšti životni standard građana.
Stil je istakao da dok sve druge nacije nastavljaju napred, povlačenje SAD iz globalnog liderstva i klimatske saradnje predstavlja opasnost. „Ova odluka može samo dodatno pogoršati situaciju sa šumskim požarima, poplavama, mega olujama i sušama koje postaju sve intenzivnije i učestalije,“ rekao je Stil u izjavi koju je prenela agencija Rojters.
On je dodao da će ovakvo ponašanje ostaviti Sjedinjene Američke Države manje bezbednim i manje prosperitetnim. Ovi komentari dolaze u trenutku kada se svet suočava s ozbiljnim klimatskim izazovima, a međunarodna zajednica pokušava da se ujedini u borbi protiv klimatskih promena. Stil je podsetio da klimatska kriza ne poznaje granice i da su globalne akcije neophodne kako bi se ublažile njene posledice.
Povlačenje SAD iz klimatskog sporazuma smatra se delom šireg trenda izolacionizma koji je obeležio američku politiku u poslednjim godinama. Ova odluka dolazi usred sve većih pritisaka na vlade širom sveta da preduzmu odlučnije korake u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelaska na održive izvore energije.
Mnogi stručnjaci upozoravaju da bi ovakva politika mogla imati dugoročne posledice po ekonomiju i zdravlje građana. Naime, klimatske promene mogu uticati na poljoprivredu, vodne resurse, energetsku sigurnost i zdravlje ljudi. U svetlu ovih izazova, saradnja među zemljama je ključna za pronalaženje rešenja i prilagođavanje na nove uslove.
Dok se Sjedinjene Američke Države povlače iz međunarodnih sporazuma, mnoge druge zemlje, uključujući članice Evropske unije, nastavljaju da se zalažu za ambiciozne klimatske ciljeve. EU se obavezala da će do 2050. godine postati klimatski neutralna, a mnoge nacije su uvele strože propise o smanjenju emisije ugljen-dioksida.
U svetlu ovih događaja, globalna zajednica će morati da razmotri kako da nastavi s naporima u borbi protiv klimatskih promena, čak i kada se suočava sa otporom nekih nacija. Zajednički napori i saradnja ostaju ključni za rešavanje ovog globalnog problema koji preti da ugrozi budućnost planete.
