Proizvodi koji se često nazivaju „lažnim sirom“ postali su sve uobičajeniji na policama supermarketa. Ovi proizvodi, iako vizuelno slični pravom siru, zapravo su emulgovani proizvodi koji se prave na bazi biljne masti. Njihova nutritivna vrednost je znatno slabija u poređenju sa pravim mlečnim sirevima, a sastav je potpuno drugačiji. U poslednjih nekoliko godina, prehrambena industrija je napredovala do te mere da se proizvode zamene koje po izgledu i ukusu veoma podsećaju na sir. Zbog svoje otpornosti na visoke temperature, često se koriste u pripremi jela kao što su pice i druga jela sa sirom. Međutim, potrošači često nisu dovoljno obavešteni o tome šta tačno kupuju.
Jedan od glavnih problema je u tome što ambalaža ovih proizvoda često ne sadrži reč „sir“. Proizvođači nemaju pravo da ih tako nazivaju, ali dizajn pakovanja je obično takav da se teško razlikuju od pravih sireva. Mnogi kupci, nesvesno, završe sa ovim zamenskim proizvodima u svojim korpama. Ova situacija može biti zbunjujuća, jer se potrošači oslanjaju na vizuelni identitet proizvoda, umesto da pažljivo čitaju etikete.
U Srbiji je od prošle godine uvedeno pravilo koje nalaže da svi proizvodi koji umesto mlečne masti sadrže biljna ulja ili biljne masti, moraju na prednjoj strani pakovanja imati jasno istaknutu oznaku. Ova oznaka se sastoji iz dva dela: na levoj strani nalazi se žuti trougao sa crvenom ivicom i crvenim uzvičnikom u sredini, dok se desno nalazi tekst na ćirilici koji glasi: „Nije 100 odsto mlečni proizvod – sadrži palmino ulje, odnosno druga biljna ulja.“ Oznaka mora biti visoka najmanje 10 milimetara i postavljena tako da je kupac ne može lako prevideti.
Osim toga, za proizvode koji nisu fabrički upakovani, kao što su oni koji se prodaju iz vitrine ili u ugostiteljskim objektima, obaveštenje mora biti istaknuto na polici, cenovniku ili neposredno uz proizvod. Ove promene su deo šireg trenda u Srbiji, koji ima za cilj da poveća transparentnost na tržištu hrane i zaštiti potrošače od potencijalno obmanjujućih informacija.
Važno je napomenuti da proizvodi koji sadrže biljna ulja ili masti često imaju drugačiji nutritivni profil. Na primer, pravi sir je bogat kalcijumom, vitaminima i proteinima, dok zamene obično imaju značajno manje hranljivih sastojaka. Takođe, biljna ulja koja se koriste u ovim proizvodima mogu biti manje zdrava, posebno ako se radi o rafinisanim ili hidrogenizovanim uljima.
Pored nutritivnih vrednosti, tu je i pitanje ukusa. Mnogi potrošači primete razliku u ukusu između pravog sira i njegovih zamena. Iako su neki od ovih proizvoda osmišljeni da imitiraju ukus pravog sira, mnogi tvrde da ne mogu da postignu istu dubinu i kompleksnost ukusa. Ova razlika u ukusu može uticati na izbor potrošača kada su u pitanju jela koja se oslanjaju na sir kao ključni sastojak.
U svetlu ovih informacija, potrošači bi trebali biti svesni šta kupuju i kako to može uticati na njihovo zdravlje. Čitanje etiketa i razumevanje sastojaka su ključni koraci u donošenju informisanih odluka o ishrani. Uvođenjem jasnih oznaka na ambalaži, Srbija se pridružila globalnom trendu koji podstiče transparentnost i odgovornost u prehrambenoj industriji.
Kako se prehrambena industrija dalje razvija, važno je da potrošači ostanu informisani o proizvodima koje kupuju. S obzirom na sve veći broj zamena za mlečne proizvode, potrebna je stalna edukacija i svest o tome šta se zapravo nalazi u našoj hrani. Samo tako možemo doneti najbolje odluke za svoje zdravlje i blagostanje.
