BEOGRAD – Izdavačka kuća Arhipelag nedavno je objavila novi roman „Grad bez čitalaca“ autora Ratka Dangubića, koji je deo edicije Zlatno runo. Ovaj roman istražuje sudbine neobičnih junaka, čiji se životi prepliću u jednoj kući na Arbatu, oslikavajući nekoliko epoha kroz prizmu njihovih zanimanja i ličnih borbi.
U saopštenju izdavačke kuće ističe se da roman oslikava sliku moderne epohe u kojoj se umetnici suočavaju sa gubitkom identiteta. Pesnici ostaju bez glasa, matematičari bez brojeva, a gradovi bez čitalaca. U ovom svetu, političari gube dodir sa masama, a govornici sa rečima. Pojava misterioznog Gosta unosi elemente drame i tajne u ovu sivo obojenu svakodnevicu, prekrivenu snegom i depresijom. Osećaj straha i svest o tome da je staro doba završeno postaju dominantne teme, dok se likovi suočavaju sa novim vremenima i promenama koje donosi Gospodin.
U romanu se opisuje trenutak kada Gost stiže, menjajući svet i sudbine likova u kući na Arbatu. „Grad je izgledao kao stranica prekrivena belilom: spremna da primi nove reči. Na tom snežnom listu pojavio se čovek“, stoji u pripovetki koja se bavi idejom o dolasku Gosta i njegovom uticaju na savremeni svet. Ovaj događaj dovodi u pitanje sve što su junaci smatrali sigurnim i poznatim.
Dangubić majstorski vodi naraciju između prve polovine XX veka i savremenog trenutka, preplićući kulturnu i društvenu istoriju, kao i realnost sa utopijskim konceptima. U romanu se postavlja pitanje smisla i opstanka gradova koji, kako se navodi, „se ne rađaju da bi imali čitaoce. Oni se rađaju da bi ih izgubili“. Ova filozofska misao o gradu kao knjizi koju zatvaramo svaki put kada se probudimo, dodatno naglašava ideju o prolaznosti i efemernosti ljudskog postojanja i kulturnog nasleđa.
Tokom poslednjih godina, Izdavačka kuća Arhipelag je objavila nekoliko značajnih dela Ratka Dangubića, uključujući romane kao što su „Portret Mao Cedunga“, „Dobošarski dnevnik“, „Pepeljuga umire“ i „Srebrni medved“, kao i zbirku priča „Dosije Maslačak“. Ovi naslovi pokazuju autorovu sposobnost da istražuje složene teme kroz raznovrsne narative, a „Grad bez čitalaca“ se čini kao logičan nastavak njegovog umetničkog izraza.
Roman „Grad bez čitalaca“ je više od običnog književnog dela; on je filozofska meditacija o prirodi umetnosti, identiteta i ljudske povezanosti u svetu koji se brzo menja. Kroz likove koji se bore da pronađu svoje mesto u društvu koje ih ne razume, Dangubić uspeva da postavi važna pitanja o vrednosti umetnosti i literarne kulture u savremenom svetu.
Očekuje se da će ovaj roman izazvati široke diskusije među čitaocima i kritičarima, kao i da će podstaknuti razmišljanje o stanju književnosti i čitanja u današnjem društvu. Sa snažnim temama i bogatom simbolikom, „Grad bez čitalaca“ je delo koje zaslužuje pažnju i analizu, a njegov autor još jednom pokazuje svoju sposobnost da kroz reči osvetli duboke istine o ljudskoj prirodi i društvenim fenomenima.
