S obzirom na nedavne izmene zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti u Crnoj Gori, porodice palih boraca iz devedesetih, ratni vojni invalidi, kao i njihovi saborci koji koriste prava na invalidnine, izražavaju duboko nezadovoljstvo. Iz Udruženja boraca ratova od 1990. godine smatraju da su te izmene zakona minimalne i da predstavljaju „provokatorsko“ povećanje procenta za obračun ličnih invalidnina. Trenutne mesečne invalidnine kreću se od 77 evra za desetu grupu do 860 evra za prvu grupu, dok su ostala mesečna primanja ostala nepromenjena.
Predsednik udruženja, Radan Nikolić, ističe da je izmenjeni zakon diskriminatorski i antiborački, te poziva Vladu Crne Gore da formira radni tim koji bi analizirao zakonitost, održivost i pravičnost odredbi zakona, kao i njihov uticaj na materijalni i društveni status korisnika. Naime, uprkos izmenama, situacija u vezi sa boračkom i invalidskom zaštitom ostaje teška i zanemarena.
U poslednje vreme, opštinski sekretarijati i sekretarijat glavnog grada Podgorica dostavljaju korisnicima rešenja o pravima na ličnu i porodičnu invalidninu prema izmenjenom zakonu, što je izazvalo burne reakcije ogorčenih korisnika. Nikolić naglašava da je zakonski status starih korisnika uvredljiv i nepravičan u poređenju s novim korisnicima, odnosno porodicama civilnih žrtava rata.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste zašto su korisnici porodične invalidnine na osnovu palog borca, kao što su roditelji i supruge, uskraćeni za povećanje procenta za obračun porodične invalidnine, dok je procenat za korisnike porodične invalidnine na osnovu umrlog vojnog invalida povećan za 5%. Nikolić se pita kako nazvati izmene zakona koje privileguju članove porodica civilnih žrtava rata, dok se istovremeno stari korisnici suočavaju s restrikcijama.
Donošenje izmena zakona, prema Nikoliću, bilo je u koliziji s ustavom, zakonom i javnim interesom. On tvrdi da je proces bio netransparentan, bez javne rasprave, te da je delimično bio restriktivan i diskriminatorski prema starim korisnicima. Umesto značajnog povećanja mesečnih primanja, stari korisnici su dobili samo „mrvicu“ s državne trpeze.
Nikolić se takođe osvrće na to da je dodela istih prava na porodičnu invalidninu porodicama palih boraca crnogorskih državljana i porodicama civilnih žrtava rata problematična. Mnogi od ovih civila nisu imali crnogorsko državljanstvo, niti je za njihovo stradanje postojala odgovornost Crne Gore. Ova situacija dodatno komplikuje već tešku društvenu i ekonomsku poziciju porodica boraca.
U svetlu ovih događaja, borci i njihove porodice izražavaju potrebu za jasnijim i pravednijim zakonodavstvom koje će odražavati stvarne potrebe i prava korisnika. Njihova očekivanja su da Vlada Crne Gore prepozna ozbiljnost situacije i angažuje se na rešenju problema koji se tiču njihovog materijalnog i društvenog statusa.
Ova situacija je dodatno otežana time što su mnogi borci i njihovi srodnici suočeni s ekonomskim izazovima i neizvesnošću. Njihova prava i dostojanstvo ne smeju biti zapostavljena, a njihove žrtve iz devedesetih godina ne smeju biti zaboravljene u okviru zakonodavnih rešenja.
U zaključku, apel Udruženja boraca ratova od 1990. godine je jasan: potrebna je sveobuhvatna analiza i revizija zakona kako bi se obezbedila pravednost i zaštita prava svih korisnika boračke i invalidske zaštite. Samo tako može doći do poboljšanja njihovog statusa i unapređenja njihovih života.
