Na trećem godišnjem skupu posvećenom normativnom regulisanju i praktičnoj primeni manjinskih jezika u Srbiji, održanom u Novom Sadu, razgovaralo se o ključnim pitanjima koja se tiču implementacije manjinskih jezika u svakodnevnom životu. Okrugli sto pod nazivom „Od propisa do prakse…“ organizovalo je Društvo za ukrajinski jezik, književnost i kulturu, a učesnici su analizirali izazove i predložili moguća rešenja kako bi se poboljšala situacija u ovoj oblasti.
Potpredsednik Pokrajinske vlade, Tomislav Žigmanov, otvorio je skup ističući značaj javnih debata koje omogućavaju dublje razumevanje problema i pružaju platformu za razmenu ideja i rešenja. On je naglasio da se na ovakvim skupovima mogu prepoznati slabosti pravnog okvira i njegove primene, što je ključno za unapređenje stanja u društvu. „Stručnjaci i zainteresovani subjekti mogu predlagati rešenja za otklanjanje uočenih nedostataka“, rekao je Žigmanov.
Žigmanov je takođe podvukao da je Autonomna Pokrajina Vojvodina prepoznata kao multietničko područje, što je osnova za donošenje pravnih akata i kreiranje politika koje imaju za cilj očuvanje, negovanje i razvoj multikulturalnosti. „Vojvodina se često ističe kao uzorna regija u kojoj se vrednosti multikulturalnosti žive“, dodao je on.
Jedna od ključnih tema skupa bila je i usvajanje lokalnih povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima u opštinama Kanjiža i Kula. Ove povelje su od velikog značaja za službenu i javnu upotrebu jezika, kao i za obrazovanje na manjinskim jezicima, s obzirom na to da je Srbija 2006. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima. Ova obaveza osigurava zaštitu manjinskih jezika koji se tradicionalno koriste na teritoriji AP Vojvodine.
U okviru diskusije, učesnici su se osvrnuli i na medije koji emituju sadržaje na manjinskim jezicima, ističući važnost dostupnosti informacija na jezicima manjinskih zajednica. Ovaj aspekt je od suštinske važnosti za očuvanje jezika i kulture manjinskih naroda, ali i za jačanje njihove prisutnosti u društvu.
Osim toga, bilo je reči o obrazovnim programima i nastavnim planovima koji bi trebali da uključuju više sadržaja na manjinskim jezicima, čime bi se omogućilo deci iz manjinskih zajednica da bolje razumeju i koriste svoj jezik u svakodnevnom životu. Učesnici su se saglasili da je obrazovanje ključno za očuvanje jezika i identiteta manjinskih naroda.
Okrugli sto je takođe omogućio prostor za razmenu iskustava između predstavnika različitih manjinskih zajednica. Učesnici su delili svoja iskustva i izazove s kojima se suočavaju u praktičnoj primeni jezika, kao i načine na koje su ih prevazišli. Ovakva razmena znanja i iskustava može doprineti jačanju zajedničkih napora u očuvanju jezika i kulture.
Na kraju skupa, potpredsednik Žigmanov je izrazio nadu da će diskusije poput ove doprineti daljem razvoju politika koje će osigurati bolju implementaciju manjinskih jezika u svakodnevni život. On je pozvao sve prisutne da nastave sa radom na unapređenju stanja u ovoj oblasti, kako bi se postigli bolji rezultati i osigurala punopravna upotreba jezika svih manjinskih zajednica u Srbiji.
Ovaj skup je još jednom pokazao koliko je važno da se manjinski jezici i kulture ne samo čuvaju, već i aktivno promovišu u društvu, a javne debate su jedan od načina da se taj cilj postigne.
