Dok se devet zemalja kandidata intenzivno takmiči za ulazak u Evropsku uniju, građani Islanda su na referendumu održanom 29. avgusta odlučili da odbace mogućnost ponovnog otvaranja pristupnih pregovora. Ova odluka je doneta sa 52,8% glasova protiv, dok je 47,2% podržalo predlog. Iako je Island ekonomski i institucionalno stabilniji od mnogih članica EU, građani su se odlučili da ostanu van unije.
Ostajući van EU, Island će nastaviti da se oslanja na Evropski ekonomski prostor (EEA) i Šengensku zonu, čime zadržava blisku vezu sa jedinstvenim tržištem, ali bez preuzimanja punog političkog članstva. Ovaj potez dolazi u trenutku kada države kandidatkinje kao što su Ukrajina, Moldavija, Crna Gora i Albanija, smatraju članstvo u EU ključnim geopolitičkim osloncem.
Crna Gora je do sada zatvorila 18 od 33 pregovaračka poglavlja, dok Albanija teži da završi pregovore do 2027. godine. Ukrajina i Moldavija su već završile usklađivanje svojih zakona sa evropskim normativima. Ova situacija ukazuje na različite pristupe prema članstvu u EU, gde bogate i razvijene zemlje, poput Islanda, imaju drugačije prioritete od onih u procesu integracije.
Stručnjaci ukazuju na to da se argumenti za ulazak u EU znatno razlikuju u zavisnosti od ekonomskog statusa države. Tinatin Ahvledijani, šefica programa proširenja u Centru za evropske političke studije, objašnjava da visoko razvijene zemlje poput Islanda dobijaju politički uticaj u Briselu, ali to sa sobom nosi i ustupanje dela nacionalnog suvereniteta.
Jedan od ključnih razloga za odbijanje članstva su domaći privredni i identitetski faktori. Oko 90% ribarskih kompanija na Islandu protivi se ulasku u EU, kako bi zaštitile svoja prava na teritorijalne vode. Pored ribarstva, i zaštita domaće poljoprivrede, koja se oslanja na visoke carinske tarife, predstavlja značajnu prepreku za pristupanje uniji.
Island je već jednom započeo pregovore o članstvu u EU, i to 2010. godine, nakon što je zemlja bila pogođena globalnom finansijskom krizom. Međutim, pregovori su naišli na snažan otpor zbog pitanja ribarstva i kontrole nad prirodnim resursima. Nova vlada je 2015. godine povukla zahtev za članstvo, čime je proces zaustavljen. Pitanje odnosa sa EU ponovo je otvoreno nekoliko godina kasnije, ali nijedna od aktuelnih geopolitičkih napetosti, uključujući rusko-ukrajinski rat, nije uspela da uveri većinu birača da podrže nastavak pregovora.
Unatoč visokom interesovanju za članstvo, koje neki vide kao dodatni bezbednosni oslonac, odluka Islanda ukazuje na širi trend među razvijenim evropskim državama koje su pronašle održive alternative saradnje sa Briselom. Norveška, na primer, već decenijama primenjuje većinu zakonodavstva EU preko EEA sporazuma, dok istraživanja pokazuju da samo 37% Norvežana podržava ulazak u EU. Slično tome, Švajcarska se umesto članstva fokusira na produbljivanje bilateralnih odnosa sa Unijom.
Predstavnici evropskih organizacija, poput Kristin Lojhtenmiler iz Fondacije Konrad Adenauer, naglašavaju da je Island specifičan slučaj uslovljen višedecenijskim pitanjima vezanim za ribarstvo. Ipak, analitičari ukazuju da ishod glasanja šalje jasnu poruku Briselu: duboka ekonomska povezanost ne vodi automatski ka formalnom političkom učlanjenju. EU će morati da razjasni konkretne političke i strateške pogodnosti koje nudi bogatijim nacijama kako bi podstakla njihovu integraciju.
Ova situacija u Islandu predstavlja izazov za buduće politike EU i može oblikovati pristup prema drugim zemljama koje teže članstvu.
